Šta prvo uraditi nakon ujeda zmije: Pravilni koraci mogu da spreče ozbiljne posledice

Ujed zmije treba posmatrati kao hitno medicinsko stanje, čak i kada rana deluje bezazleno ili osoba nije sigurna da li je zmija otrovnica. Simptomi se mogu pojaviti naknadno, zato ne treba čekati da se stanje pogorša.

U Srbiji odmah pozovite Hitnu pomoć na 194 ili broj za hitne intervencije 112. Pozivi na ove brojeve su besplatni. Vlada Republike Srbije – brojevi hitnih službi

1. Udaljite se od zmije

Prvi korak je udaljavanje na bezbedno mesto kako biste sprečili novi ujed. Nemojte pokušavati da zmiju uhvatite, ubijete ili ponesete u bolnicu.

Čak i mrtva ili teško povređena zmija može refleksno da ujede i ubrizga otrov.

Ako je moguće bez približavanja, zapamtite njenu boju, veličinu i šare. Fotografija napravljena sa bezbedne udaljenosti može pomoći lekarima, ali zbog nje nikada ne rizikujte novi napad.

2. Odmah pozovite pomoć

Pozovite 194 ili 112 čim se udaljite od neposredne opasnosti. Operateru saopštite:

• tačnu ili približnu lokaciju;
• vreme kada se ujed dogodio;
• koji deo tela je povređen;
• uzrast i trenutno stanje osobe;
• simptome koji su se već pojavili;
• opis zmije, ukoliko ste je bezbedno videli.

Ne čekajte pojavu otoka, bola ili problema sa disanjem. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje što brži transport u zdravstvenu ustanovu. Smernice Svetske zdravstvene organizacije

Osoba koju je ujela zmija ne bi trebalo sama da vozi, jer može iznenada osetiti vrtoglavicu, slabost ili izgubiti svest.

3. Ostanite mirni i smanjite kretanje

Ujedenu osobu smirite i postavite da sedi ili leži u bezbednom i udobnom položaju. Nepotrebno hodanje i pomeranje mišića mogu da ubrzaju širenje otrova kroz limfni sistem.

Ako je moguće, osobu treba preneti do vozila ili mesta na kojem može da je preuzme Hitna pomoć. Nemojte je terati da hoda ako to nije neophodno.

Povređeni ekstremitet držite mirno, u prirodnom i udobnom položaju. Nemojte ga podizati visoko niti njime nepotrebno pomerati.

4. Imobilišite povređenu ruku ili nogu

Ruku ili nogu možete pažljivo poduprti improvizovanom udlagom ili maramom, ali bez stezanja. Cilj je da se ekstremitet što manje pomera, a ne da se prekine cirkulacija.

Ne stavljajte čvrst kompresivni zavoj na svoju ruku. Metoda pritiska i imobilizacije preporučuje se samo kod ujeda određenih zmija sa pretežno neurotoksičnim otrovom i neodgovarajuća primena može pogoršati lokalno oštećenje tkiva.

Zbog toga je ne treba primenjivati bez jasnog uputstva medicinskog stručnjaka.

5. Skinite nakit i tesnu odeću

Oticanje se može razviti brzo. Sa ujedenog ekstremiteta što pre uklonite:

• prstenje;
• narukvice;
• sat;
• tesnu obuću;
• usku odeću.

Predmete skidajte pažljivo, bez masiranja ili pritiskanja mesta ujeda.

Ove postupke nikada ne primenjujte

Pojedine tradicionalne metode ne uklanjaju otrov i mogu da izazovu dodatno oštećenje, infekciju ili opasno krvarenje.

Nakon ujeda zmije nemojte:

• seći ili probadati ranu;
• pokušavati da isisate otrov ustima ili pumpicom;
• stavljati podvez ili bilo šta što prekida cirkulaciju;
• nanositi led ili potapati ekstremitet u ledenu vodu;
• spaljivati ili električnim šokom tretirati mesto ujeda;
• trljati i masirati povređeni deo;
• nanositi alkohol, hemikalije, biljne preparate ili „narodne lekove“;
• piti alkohol ili velike količine kofeina;
• uzimati aspirin, ibuprofen ili naproksen, jer mogu povećati rizik od krvarenja.

Ove zabrane navode i Svetska zdravstvena organizacija i američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.

Simptomi koji mogu ukazivati na dejstvo otrova

Dok čekate medicinsku pomoć, pratite disanje, svest i opšte stanje osobe. Mogući simptomi uključuju:

• bol i ubrzano širenje otoka;
• promenu boje kože ili pojavu plikova;
• mučninu i povraćanje;
• vrtoglavicu, slabost ili nesvesticu;
• zamućen ili dvostruk vid;
• spuštanje očnih kapaka;
• izraženu pospanost;
• mišićnu slabost;
• otežano disanje;
• krvarenje iz rane, nosa ili desni;
• ubrzan ili nepravilan rad srca;
• gubitak svesti.

Odsustvo simptoma neposredno nakon ujeda ne znači da je opasnost prošla.

Ako osoba izgubi svest, ali normalno diše, postavite je u bočni položaj ako povrede to dozvoljavaju. Ako ne diše normalno, započnite reanimaciju ukoliko ste obučeni i pratite uputstva operatera Hitne pomoći.

Šta se radi u bolnici?

Lekari će pregledati mesto ujeda, pratiti krvni pritisak, puls, disanje i napredovanje otoka. Mogu biti urađene analize krvi i druge dijagnostičke procedure radi procene zgrušavanja krvi, rada bubrega i mogućeg oštećenja tkiva.

Protivotrov se ne daje automatski nakon svakog ujeda. Odluku donosi lekar na osnovu simptoma, rezultata pregleda, vrste zmije ako je poznata i procene ozbiljnosti trovanja.

Protivotrov je jedina specifična terapija koja može da spreči ili poništi veliki deo dejstva zmijskog otrova, ali se mora primenjivati u zdravstvenoj ustanovi zbog mogućnosti ozbiljne alergijske reakcije. SZO – lečenje ujeda zmije

Kako smanjiti rizik od ujeda

Tokom boravka u prirodi:

• krećite se obeleženim stazama;
• nosite duge pantalone i čvrstu, zatvorenu obuću;
• ne gurajte ruke u visoku travu, pukotine u stenama i šuplja stabla;
• ne prevrćite kamenje i drva golim rukama;
• noću koristite baterijsku lampu;
• pažljivo gledajte gde stajete i gde spuštate ruke;
• ne pokušavajte da dodirujete ili pomerate zmiju.

Najvažnije je zapamtiti četiri stvari: udaljite se od zmije, pozovite pomoć, ostanite mirni i sprečite nepotrebno pomeranje ujedenog dela tela.

Ovaj tekst služi za informisanje i ne može da zameni pomoć zdravstvenog radnika. Posle svakog mogućeg ujeda zmije odmah pozovite 194 ili 112 i pratite uputstva operatera.