Otišla je da uključi veš-mašinu, a porodica ju je ubrzo pronašla bez svesti: Opasnost koju mnogi ne primećuju u svom domu

Dan je počeo potpuno uobičajeno – pripremanje obroka, odgovaranje na poruke i kućni poslovi. Ništa nije ukazivalo na to da bi odlazak u vešernicu mogao da se završi tragedijom koja će jednoj porodici zauvek promeniti život.

Prema priči koja se proširila internetom, žena je otišla da opere veš, posao koji je do tada obavila bezbroj puta. Kada su članovi porodice primetili da se dugo ne vraća i da ne odgovara, otišli su da je potraže.

Ubrzo je pozvana hitna pomoć, dok su se ispred kuće okupile komšije. Porodica je pokušavala da razume kako je opasnost mogla da se pojavi u prostoriji koju su svakodnevno koristili.

Tačan uzrok događaja i proizvodi koji su se nalazili u prostoriji nisu pouzdano utvrđeni u dostavljenom opisu. Zbog toga se ne može tvrditi da je žena stradala upravo usled mešanja određenih hemikalija.

Priča, međutim, skreće pažnju na stvaran rizik – pojedina sredstva za čišćenje mogu osloboditi veoma opasna isparenja ako se nepravilno koriste ili međusobno pomešaju.

Prostorije koje deluju bezazleno mogu skrivati rizik

Vešernice, kupatila i kuhinje doživljavamo kao bezbedne jer su deo svakodnevice. Ipak, u njima se često nalaze izbeljivači, deterdženti, sredstva za uklanjanje kamenca, dezinfekciona sredstva, odmašćivači i proizvodi za čišćenje odvoda.

Kada se svaki proizvod koristi zasebno i tačno prema uputstvu, rizik je uglavnom mali. Problem može nastati ako se sredstva:

• međusobno pomešaju;
• koriste u prevelikoj količini;
• sipaju u neobeležene posude;
• čuvaju sa labavim ili oštećenim zatvaračem;
• upotrebljavaju u maloj prostoriji bez ventilacije;
• dodaju u kantu, odvod ili bocu u kojoj su ostaci drugog proizvoda.

Opasna reakcija može se dogoditi i kada osoba ne pomeša sredstva direktno. Dovoljno je da trag prethodno korišćenog proizvoda ostane u posudi, lavabou, odvodu ili kanti.

Koje proizvode nikada ne treba mešati

Najvažnije pravilo kućnog čišćenja glasi:

Ne mešajte različita sredstva, osim kada na deklaraciji izričito piše da je takva upotreba bezbedna.

Posebno je opasno mešanje izbeljivača na bazi hlora sa:

• amonijakom i proizvodima koji ga sadrže;
• kiselinama;
• sredstvima za čišćenje toaleta;
• proizvodima za uklanjanje kamenca;
• sirćetom;
• sredstvima za čišćenje odvoda;
• drugim dezinfekcionim sredstvima.

Mešanjem hlornog izbeljivača sa kiselinama može nastati hlorni gas, dok kombinacija sa amonijakom može osloboditi hloramine. Ova isparenja mogu snažno da nadraže oči i disajne puteve, a pri većoj izloženosti da izazovu ozbiljne posledice.

Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti upozoravaju da se izbeljivač i dezinfekciona sredstva ne mešaju sa drugim proizvodima za čišćenje jer mogu nastati pare opasne za udisanje.

Simptomi koji se mogu pojaviti veoma brzo

Rani znaci izlaganja hemijskim isparenjima mogu delovati kao umor, alergija ili trenutna slabost. Upravo zato ih ljudi ponekad zanemare i nastave da čiste.

Mogući simptomi uključuju:

• peckanje i suzenje očiju;
• nadraženost nosa i grla;
• iznenadan kašalj;
• osećaj stezanja ili pečenja u grudima;
• promuklost;
• mučninu i povraćanje;
• vrtoglavicu;
• glavobolju;
• otežano ili ubrzano disanje;
• slabost i zbunjenost;
• gubitak svesti.

Jačina simptoma zavisi od vrste hemikalije, koncentracije, trajanja izlaganja, veličine prostorije i zdravstvenog stanja osobe.

Ljudi sa astmom i drugim bolestima pluća mogu biti posebno osetljivi, ali ozbiljna reakcija može nastati i kod osobe koja prethodno nije imala zdravstvenih problema.

Šta uraditi ako osetite jaka isparenja

Ako tokom čišćenja iznenada počnu kašalj, peckanje očiju, vrtoglavica ili otežano disanje, odmah prekinite posao.

Najvažniji koraci su:

1. Napustite prostoriju i izađite na svež vazduh.
2. Udaljite decu, starije osobe i kućne ljubimce.
3. Ne vraćajte se da biste uzeli proizvode ili završili čišćenje.
4. Ne pokušavajte da neutrališete hemikaliju dodavanjem drugog sredstva.
5. Pozovite broj 112 ili Hitnu pomoć na 194 ako postoje problemi sa disanjem, bol u grudima, izrazita slabost, zbunjenost ili gubitak svesti.
6. Sačuvajte ambalažu proizvoda samo ako je možete uzeti bez ponovnog izlaganja.
7. Medicinskom osoblju recite koji su proizvodi korišćeni i približno koliko dugo je osoba bila izložena.

Ako je neko bez svesti u prostoriji punoj isparenja, ne ulazite bez odgovarajuće zaštite. Pozovite vatrogasce i hitnu pomoć, jer bi i osoba koja pokušava da pomogne mogla da bude otrovana.

Prostor treba provetriti samo ako se prozori ili vrata mogu otvoriti bez ulaska u kontaminiranu zonu.

Šta ako hemikalija dospe na kožu ili u oči

Ako sredstvo za čišćenje dospe na kožu, skinite kontaminiranu odeću vodeći računa da hemikaliju ne raznesete po drugim delovima tela. Zahvaćeno mesto ispirajte velikom količinom mlake vode.

Ako hemikalija dospe u oči, odmah ih ispirajte čistom mlakom vodom najmanje 15 do 20 minuta. Kontaktna sočiva uklonite ako to možete učiniti lako.

Kod jakog bola, opekotina, problema sa vidom ili drugih ozbiljnih simptoma neophodna je hitna medicinska pomoć.

Ako je proizvod progutan, ne izazivajte povraćanje i ne dajte osobi hranu, piće ili kućne „protivotrove“ bez saveta zdravstvenog radnika.

Kako pravilno čuvati sredstva za čišćenje

Mnoge nesreće mogu se sprečiti pravilnim skladištenjem proizvoda.

Preporučuje se da:

• sredstva ostanu u originalnim pakovanjima;
• deklaracije budu čitljive;
• proizvode nikada ne presipate u flaše za vodu ili sok;
• zatvarače dobro pričvrstite posle upotrebe;
• hemikalije čuvate van domašaja dece i kućnih ljubimaca;
• ne skladištite nekompatibilne proizvode jedne pored drugih;
• povremeno proverite da li ambalaža curi ili je oštećena;
• stare i nepoznate proizvode odložite prema lokalnim pravilima;
• ne koristite sredstvo ako više ne možete da pročitate naziv i uputstvo.

Ostavljanje hemikalija u čašama, teglama i neobeleženim bocama povećava rizik od slučajnog mešanja ili gutanja.

Ventilacija je važan deo bezbednog čišćenja

Sredstva sa snažnim mirisom ne treba koristiti u zatvorenoj prostoriji bez protoka vazduha.

Pre početka čišćenja otvorite prozor ili uključite ventilaciju. Pravite pauze i napustite prostoriju ako miris postane veoma intenzivan.

Ipak, odsustvo jakog mirisa ne garantuje da je vazduh potpuno bezbedan. Zbog toga se uvek treba pridržavati deklaracije i koristiti samo preporučenu količinu proizvoda.

Rukavice mogu zaštititi kožu, ali ne štite pluća od opasnih isparenja. Obična platnena ili hirurška maska takođe ne predstavlja odgovarajuću zaštitu od otrovnih gasova.

Kućna bezbednost nije samo zaključavanje vrata

Kada govorimo o bezbednosti doma, najčešće mislimo na brave, dimne alarme, električne instalacije i zaštitu od požara.

Pravilno korišćenje i čuvanje hemikalija treba da bude deo iste teme.

To je posebno važno u domaćinstvima u kojima žive:

• mala deca;
• starije osobe;
• ljudi sa oslabljenim pamćenjem;
• osobe sa astmom ili drugim bolestima disajnih puteva;
• kućni ljubimci.

Članovi porodice treba da znaju gde se proizvodi nalaze, kako se koriste i šta treba učiniti u slučaju slučajnog izlaganja.

Nijedan kućni posao nije vredan rizika

Autentičnost i tačan uzrok tragedije opisane na početku nisu nezavisno potvrđeni. Zbog toga nije opravdano povezivati smrt žene sa konkretnim proizvodom bez zvaničnih nalaza.

Ipak, opasnost od nepravilnog mešanja sredstava za čišćenje jeste stvarna.

Nekoliko dodatnih sekundi potrebnih da se pročita deklaracija, otvori prozor ili odustane od mešanja dva proizvoda može sprečiti ozbiljno trovanje.

Nijedna fleka, neoprana korpa veša ili nedovršen kućni posao nije važniji od zdravlja osobe koja ga obavlja.