Bećirović sa Markala poručio: „Zaborav je najveći protivnik sigurne budućnosti“
Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović prisustvovao je obeležavanju 31. godišnjice drugog masakra na Markalama, gde je poručio da se bez čuvanja istine ne može izgraditi sigurna budućnost. Govorio je i o veličanju pravosnažno osuđenog Ratka Mladića, kao i o odnosu Srbije prema utvrđenim sudskim činjenicama.
Članovi porodica žrtava, građani Sarajeva i predstavnici vlasti okupili su se 28. avgusta kod severnog ulaza u Gradsku tržnicu Markale kako bi odali počast ljudima ubijenim na tom mestu 1995. godine.
Denis Bećirović rekao je da je došao kako bi iskazao poštovanje nevinim žrtvama i solidarnost sa njihovim porodicama.
„Zaborav je najveći protivnik sigurne budućnosti.“
Naglasio je da je zbog toga važno okupljanje na Markalama, ali i na drugim mestima stradanja. Prema njegovim rečima, istina o počinjenim zločinima mora se čuvati i prenositi budućim generacijama.
„Bez istine je teško doći do sigurne budućnosti“, poručio je Bećirović.
Osvrnuo se na veličanje Ratka Mladića
Bećirović je tokom obraćanja govorio i o reakcijama koje su usledile nakon smrti Ratka Mladića, bivšeg komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske.
Mladić je pred međunarodnim sudom pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog genocida u Srebrenici, zločina protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja. Presuda je obuhvatila i odgovornost za kampanju terorisanja stanovništva Sarajeva.
Bećirović je osudio pokušaje veličanja pravosnažno osuđenog ratnog zločinca i naglasio da njegova smrt ne može promeniti činjenice utvrđene sudskim presudama.
Govoreći o odgovornosti susednih država prema prošlosti, uputio je poruku Srbiji da će se njen odnos prema evropskim vrednostima pokazivati i kroz odnos prema presudama međunarodnih sudova i veličanju osuđenih za ratne zločine.
Podsetio na Rezoluciju o Srebrenici
Bećirović je podsetio i na proces koji je prethodio usvajanju Rezolucije Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o Međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici.
Rezolucija je usvojena 23. maja 2024. godine, a njome je 11. jul proglašen Međunarodnim danom promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. Dokument osuđuje poricanje genocida i veličanje osoba pravosnažno osuđenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid.
Bećirović je rekao da je tokom tog procesa bio izložen brojnim napadima, ali da je obaveza institucija Bosne i Hercegovine da nastave da šire istinu o genocidu počinjenom nad Bošnjacima u Srebrenici.
U nekoliko sekundi ubijena 43 građanina
Drugi masakr na Markalama dogodio se 28. avgusta 1995. godine oko 11 časova. Minobacačka granata eksplodirala je u blizini severnog ulaza u Gradsku tržnicu.
Prema podacima iznetim na ovogodišnjoj komemoraciji, ubijena su 43 građanina Sarajeva, među kojima i troje dece, dok su 84 osobe lakše ili teže ranjene. Izveštaj sa komemoracije
Međunarodni krivični tribunal utvrdio je da je granata ispaljena sa položaja Sarajevsko-romanijskog korpusa Vojske Republike Srpske. Taj zaključak razmatran je i potvrđen u postupcima koji su se odnosili na kampanju granatiranja i snajperskog delovanja protiv stanovništva Sarajeva. Dokument Međunarodnog rezidualnog mehanizma
Masakr se dogodio nešto više od tri godine nakon prvog napada na pijacu Markale, u kojem je 5. februara 1994. ubijeno 68, a ranjeno više od 140 ljudi.
Sećanje kao obaveza prema budućnosti
Porodice stradalih i predstavnici Sarajeva poručili su da obeležavanje godišnjice nije usmereno samo na prošlost. Njegova svrha je i upozorenje koliko poricanje utvrđenih činjenica i veličanje osuđenih počinilaca mogu ugroziti mir i odnose među ljudima.
Bećirovićeva poruka sa Markala bila je da sigurna budućnost ne može biti izgrađena na zaboravu, već na poštovanju žrtava, prihvatanju pravosnažno utvrđenih činjenica i obrazovanju novih generacija.
