Lovac zalutao u šumi i pronašao kolibu: Tri žene dočekale su ga rečima koje nije mogao da razume

U ovoj misterioznoj priči, običan odlazak u lov pretvara se u susret pun neizvesnosti. Kada je među drvećem ugledao dim, izgubljeni lovac pomislio je da je pronašao pomoć. Međutim, žena na pragu kolibe rekla mu je nešto neočekivano: „Čekamo te već tri godine.“

Jutro je počelo bez ikakvog nagoveštaja nevolje. Lovac je rano ustao, pripremio opremu i krenuo prema šumi, nameravajući da se vrati kući pre mraka.

Poznavao je taj kraj. Mnogo puta prolazio je istim stazama i verovao da ume da prepozna put čak i tamo gde ga rastinje gotovo potpuno zaklanja.

Tog dana pažnju su mu privukli sveži tragovi životinja. Prateći ih, postepeno se udaljavao od poznate rute. Svaki naredni trag delovao mu je dovoljno obećavajuće da nastavi još malo.

Tek kada je zastao, shvatio je koliko je daleko otišao.

Poznata šuma postala je neprepoznatljiva

Okrenuo se i pokušao da pronađe stazu kojom je došao. Umesto nje, video je samo visoka stabla, guste žbunove i mokru travu.

U početku je bio uveren da će se brzo snaći. Krenuo je nazad pravcem za koji je mislio da je ispravan, ali posle izvesnog vremena učinilo mu se da ponovo prolazi pored istih mesta.

Tada je prvi put osetio ozbiljnu zabrinutost.

„Savršeno… baš savršeno“, promrmljao je, pokušavajući da ostane smiren.

Sunce se spuštalo iza krošnji, a svetlosti je bilo sve manje. Sa dolaskom večeri vazduh je postajao hladniji. Više nije razmišljao o lovu. Želeo je samo da pronađe izlaz ili nekoga ko bi mogao da mu pokaže put.

Tanak trag dima vratio mu je nadu

Posle gotovo dva sata lutanja ugledao je dim između stabala.

Zastao je, pažljivije pogledao i krenuo u tom pravcu. Ako negde gori vatra, pomislio je, verovatno ima i ljudi.

Ubrzo se pred njim pojavila stara drvena koliba, skrivena među jelama. Krov je bio nakrivljen, prozori mali, a uz zid uredno složene cepanice.

Delovala je izdvojeno od ostatka sveta, ali dim iz dimnjaka pokazivao je da nije napuštena.

Lovac je prišao vratima. Već je podigao ruku da pokuca kada su se ona otvorila.

Na pragu je stajala mlada žena sa šarenom maramom na glavi i kantom vode u rukama.

Nije izgledala iznenađeno.

„Čekamo te već tri godine“

Žena ga je nekoliko trenutaka posmatrala, a zatim izgovorila:

„Oh… konačno si došao. Čekamo te već tri godine.“

Lovac je ostao nepomičan.

Nikada je ranije nije video. Nije znao ni da koliba postoji, a kamoli da bi neko u njoj mogao da očekuje njegov dolazak.

„Šta želite da kažete? Ko ste vi?“ upitao je.

Umesto odgovora, žena je spustila kantu i nastavila da ga gleda.

U tom trenutku začuo je pucanje grane iza sebe.

Okrenuo se, ali nije stigao da vidi ko mu prilazi. Usledio je udarac, a zatim je izgubio svest.

Probudio se vezan, daleko od pomoći

Kada je ponovo otvorio oči, nalazio se u kolibi.

Prostoriju je slabo osvetljavala vatra iz peći. Čulo se pucketanje drveta, dok mu je trebalo nekoliko trenutaka da razazna predmete oko sebe.

Pokušao je da se pomeri i tada shvatio da su mu ruke i noge vezane konopcem.

Njegova puška stajala je naslonjena uz zid, na drugom kraju prostorije.

Pogledao je prema vratima, a onda ugledao žene.

Bilo ih je tri.

U sredini je stajala ona sa maramom. Pored nje nalazila se riđokosa žena sa dugom pletenicom, dok je treća imala raspuštenu plavu kosu.

Sve tri posmatrale su ga kao da znaju ko je.

On nije prepoznavao nijednu.

Pitanja na koja nije dobijao odgovor

„Ko ste vi? Šta želite od mene?“ ponovio je.

Žene su se pogledale, ali nijedna nije odmah odgovorila.

Lovac je pokušavao da razume njihovo ponašanje. Da li su ga zamenile sa nekim drugim? Da li su očekivale čoveka koji liči na njega? Ili je postojao događaj iz prošlosti koji on nije povezivao sa njima?

Nije imao dovoljno informacija da zaključi bilo šta.

Činjenica da su govorile kako ga čekaju nije dokazivala da su zaista znale da će doći. Ipak, njihova smirenost dodatno ga je uznemiravala. Ono što je njemu delovalo kao niz slučajnosti one su dočekale bez iznenađenja.

Žena sa maramom ponovo je progovorila:

„Konačno si došao.“

Iste reči sada su zvučale drugačije. Na pragu ih je čuo kao neobičan pozdrav. Vezan u nepoznatoj prostoriji, doživljavao ih je kao upozorenje.

Tajna kolibe ostala je neotkrivena

Do jutra je želeo samo uspešan lov i povratak kući. Sada je pokušavao da sazna zašto ga tri nepoznate žene drže u kolibi i šta za njih predstavljaju pomenute tri godine.

Njihov identitet, razlog čekanja i moguća povezanost sa lovcem ostaju nerazjašnjeni u ovom delu priče. Nije otkriveno ni da li je njegovo lutanje bilo slučajno ili je iza susreta stajalo nešto drugo.

Jedino je bilo jasno da koliba nije postala utočište kakvom se nadao.

Napolju je pala noć. U peći je pucketala vatra, a lovac je čekao odgovor koji mu žene još nisu dale.

Napomena: Tekst je prerađen kao misteriozna narativna priča, a ne kao izveštaj o potvrđenom stvarnom događaju. Dostavljeni odlomak nema rasplet.