Danas slavimo Začeće Svetog Jovana Preteče: Vernici se mole za decu, porodicu i ostvarenje najdublje želje

Pravoslavni vernici 6. oktobra obeležavaju Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja, praznik posvećen veri, istrajnoj molitvi i Božjoj milosti. Posebno ga poštuju roditelji, supružnici koji žele potomstvo i svi koji se nadaju ostvarenju dugo čekane želje.

Na ovaj dan Crkva se seća pravednih roditelja Svetog Jovana – sveštenika Zaharije i njegove supruge Jelisavete. Oni su živeli pobožno, ali dugo nisu imali dece, iako su se godinama molili da im Bog podari potomstvo.

Kada su već bili u poznim godinama i kada se činilo da im se želja neće ostvariti, dogodilo se čudo. Prema jevanđeljskom predanju, arhangel Gavrilo javio se Zahariji dok je služio u hramu i saopštio mu da će Jelisaveta roditi sina.

Detetu je trebalo dati ime Jovan, a bilo mu je namenjeno da pripremi narod za dolazak Isusa Hrista.

Zaharija nije poverovao u vest i ostao je nem

Zaharija je teško poverovao u ono što je čuo jer su i on i njegova supruga bili stari. Zatražio je znak koji bi potvrdio da će se izgovorene reči zaista ostvariti.

Prema predanju, zbog njegove sumnje ostao je nem i nije mogao da govori sve do rođenja deteta.

Kada je Jelisaveta rodila sina, rođaci su očekivali da će dete dobiti ime po ocu. Ona je, međutim, rekla da će se zvati Jovan. Pošto su se prisutni tome čudili, upitali su Zahariju kako želi da nazove dete.

Zaharija je na pločici napisao:

„Jovan mu je ime.“

Istog trenutka ponovo je progovorio i počeo da zahvaljuje Bogu. Ovaj događaj u hrišćanskom predanju predstavlja potvrdu da se Božje obećanje ispunilo uprkos ljudskoj sumnji.

Praznik Začeća Svetog Jovana Preteče obeležava se 6. oktobra po novom, odnosno 23. septembra po starom kalendaru.

Svetitelj koji je pripremio put Hristu

Sveti Jovan od mladosti je živeo asketski. Povukao se u pustinju, gde je vreme provodio u molitvi i postu, pripremajući se za službu koja mu je bila namenjena.

U jevanđeljima je opisan kao neustrašivi propovednik koji je ljude pozivao na pokajanje, promenu života i povratak Božjim zapovestima. Nije se plašio da govori protiv nepravde, licemerja i moralnog posrnuća, bez obzira na položaj ljudi kojima se obraćao.

Na reci Jordan krštavao je narod i najavljivao dolazak Onoga koji je veći od njega. Govorio je da on krštava vodom, dok će onaj koji dolazi posle njega krštavati Duhom Svetim i ognjem.

Najvažniji trenutak njegove službe bio je susret sa Isusom Hristom, koga je krstio u Jordanu. Zbog toga se naziva Krstiteljem, dok ime Preteča nosi jer je najavljivao Hristov dolazak i pripremao narod da ga dočeka.

Dan molitve za potomstvo i porodičnu sreću

Začeće Svetog Jovana u narodu se posebno povezuje sa molitvama za decu, zdravlje potomstva i porodični mir. Bračni parovi koji dugo čekaju dete na ovaj praznik mole se da im budu podareni snaga, strpljenje i roditeljska radost.

Priča o Zahariji i Jelisaveti podseća vernike da ne gube nadu čak ni kada se čini da su njihove molitve ostale neuslišene.

Prema narodnom verovanju, roditelji koji još nisu krstili svoju decu trebalo bi da razmisle o krštenju ili da se dogovore kada će ga obaviti. Ipak, važno je naglasiti da određivanje datuma krštenja nije crkvena obaveza vezana isključivo za ovaj praznik, već je najbolje da roditelji o tome razgovaraju sa svojim sveštenikom.

Na ovaj dan preporučuju se molitva, mir, praštanje i izbegavanje svađa. Vernici mogu otići u crkvu, zapaliti sveću za zdravlje dece i porodice i zahvaliti za ono što imaju.

Njegova borba za istinu koštala ga je života

Sveti Jovan nije ćutao pred nepravdom. Javno je osudio postupke judejskog vladara Iroda, zbog čega je zatvoren, a zatim i pogubljen odsecanjem glave.

Njegova smrt ostala je simbol nepokolebljive odanosti istini i spremnosti da se Božje zapovesti brane čak i po cenu sopstvenog života.

U crkvenom predanju posebno mesto zauzimaju i njegove svete mošti. Jevanđelist Luka želeo je da ih prenese iz Sevastije u Antiohiju, ali je, prema predanju, uspeo da prenese samo jednu ruku Svetog Jovana. Ta svetinja kasnije je čuvana u različitim hrišćanskim središtima.

Najvažnija poruka praznika

Začeće Svetog Jovana Preteče nije praznik bučnih običaja i velikih proslava. Njegova suština nalazi se u veri, strpljenju i nadi.

Život Zaharije i Jelisavete svedoči da čovek ne treba da dozvoli da ga godine čekanja ispune gorčinom. Njihova priča uči da se molitva ne meri time koliko brzo dobijamo ono što želimo, već koliko uspevamo da sačuvamo veru dok čekamo.

Zato se vernici 6. oktobra posebno mole za decu, roditelje, supružnike i sve porodice koje prolaze kroz iskušenja. Oni koji nemaju potomstvo mole se da ne izgube nadu, dok oni koji imaju decu zahvaljuju na daru roditeljstva i mole za njihovo zdravlje i zaštitu.

Molitva, dobro delo i iskrena zahvalnost smatraju se najlepšim načinom obeležavanja ovog praznika.