Nia je mislila da su tamne dlačice posledica trudnoće, a onda je ultrazvuk otkrio neobičnu masu

Tokom petog meseca trudnoće Nia Carter primetila je da joj se stomak prekriva tamnim dlačicama. U početku je verovala da je reč o uobičajenoj hormonskoj promeni, ali kada su se dlačice proširile na leđa, ruke i područje ispod brade, postala je zabrinuta. Rutinski ultrazvuk ubrzo je otkrio masu pored jednog jajnika, dok su analize pokazale neuobičajeno visoke vrednosti određenih hormona.

Nia je na trudnoću čekala gotovo šest godina. Zbog toga joj je nekoliko tamnih dlačica na stomaku u početku delovalo potpuno nevažno u poređenju sa srećom koju je osećala.

Mučnine, bolove u leđima, natečena stopala i neprospavane noći prihvatila je kao sastavni deo trudnoće. Verovala je da je i pojačana maljavost samo još jedna privremena promena izazvana hormonima.

Međutim, tokom naredne tri nedelje dlačice su postajale sve gušće. Više nisu bile ograničene samo na stomak, već su se pojavile na donjem delu leđa, rukama i ispod brade.

Do sedmog meseca promena je bila toliko izražena da je Nia prestala da pravi fotografije trudnoće.

Suprug ju je uveravao da će promena proći

Nijin suprug Marcus pokušavao je da je umiri. Podsećao ju je da trudnoća može izazvati brojne neočekivane promene i da su raniji pregledi pokazivali da se njihova beba razvija normalno.

Nia je želela da mu veruje. Govorila je sebi da će dlačice verovatno nestati nakon porođaja, zajedno sa ostalim hormonskim promenama.

Ipak, nelagodnost je rasla. Svaki put kada bi stala pred ogledalo, pitala se da li njeno telo pokušava da joj saopšti nešto važno.

Majčina reakcija probudila je dodatnu sumnju

Jedne nedelje Niju je posetila majka. Dok se presvlačila, majka je slučajno ugledala njen stomak i nekoliko trenutaka ostala potpuno nema.

Nia je odmah primetila da njen izraz lica ne pokazuje samo iznenađenje. Izgledalo je kao da je već nekada videla sličnu promenu.

Posle kratkog oklevanja majka joj je ispričala da je i Nijina baka tokom poslednje trudnoće doživela nagli rast tamnih dlačica. U maloj sredini u kojoj je živela ljudi su počeli da komentarišu njen izgled i plaše je različitim pričama.

Baka je rodila, a većina dlačica se posle porođaja postepeno povukla.

Ta priča trebalo je da umiri Niju, ali majčina zabrinutost nije nestala. Upravo zbog toga ni ona više nije mogla potpuno da zanemari ono što se događalo.

Rutinski ultrazvuk pretvorio se u ozbiljan pregled

Dve nedelje kasnije Nia je otišla na redovnu ultrazvučnu kontrolu. Marcus tog dana nije mogao da napusti posao, pa je u ordinaciju došla sama.

Pregled je počeo uobičajeno. Tehničarka je razgovarala s njom o imenima za bebu, dok je Nia sa osmehom posmatrala dete na ekranu.

Onda se raspoloženje u prostoriji iznenada promenilo.

Tehničarka je nekoliko puta vratila sondu na isto mesto sa leve strane stomaka. Prestala je da razgovara, uvećala snimak i počela pažljivo da posmatra jednu oblast.

Nia ju je odmah pitala da li postoji problem s bebom. Umesto direktnog odgovora, tehničarka je rekla da želi da snimak pregleda dr Harris.

Lekar je ubrzo ušao u prostoriju i ponovio pregled. Pitao je Niju koliko dugo traje pojačan rast dlačica i da li je primetila još neku neuobičajenu promenu.

Zatim je pomerio sondu dalje od bebe i pokazao joj tamnu, zaobljenu masu koja se nalazila pored jednog jajnika.

Analize su pokazale povišene vrednosti hormona

Dr Harris zamolio je tehničarku da izmeri pronađenu promenu, a zatim upitao Niju da li joj je ikada ranije rečeno da ima izraslinu na jajniku.

Nia za nju nije znala.

Reč „izraslina“ odmah ju je uplašila, pa je pitala lekara da li to znači da ima rak. On joj je objasnio da se priroda takve promene ne može utvrditi samo ultrazvukom i da su potrebne dodatne analize.

Urađene su krvne pretrage, a Nia je upućena i drugom specijalisti.

Prvi rezultati pokazali su da su vrednosti određenih hormona bile znatno više od onih koje se očekuju tokom uobičajene trudnoće.

Lekar joj je objasnio da postoji mogućnost da pronađena masa proizvodi hormone. To bi moglo da objasni i nalaz na jajniku i nagli rast tamnih dlačica koji je počeo nekoliko meseci ranije.

Niju je najviše brinulo stanje bebe

Njeno prvo pitanje nije bilo šta će se dogoditi s njom, već da li je njeno dete bezbedno.

Dr Harris joj je rekao da su bebini otkucaji srca snažni i da je dete u tom trenutku stabilno. Ipak, zbog nepoznate prirode pronađene mase nije želeo da Nia napusti bolnicu dok ne budu završeni dodatni pregledi.

„Otkucaji srca su snažni i beba je trenutno stabilna. Međutim, dok ne budemo tačno znali šta ova masa radi, ne želim da napuštate bolnicu“, objasnio joj je lekar.

Nia je tog jutra očekivala da će posle pregleda otići kući. Umesto toga, ispred ordinacije dočekala ju je medicinska sestra sa invalidskim kolicima.

Rutinska kontrola pretvorila se u bolnički prijem.

Noć ispunjena najtežim pitanjima

Marcus je stigao čim ga je supruga pozvala. Do njegovog dolaska Nia je već bila smeštena u sobu, dok su lekari pripremali nove analize i dodatna snimanja.

Ležala je držeći obe ruke na stomaku i pokušavala da ne razmišlja o najtežim mogućnostima. Ipak, iste misli neprestano su se vraćale: da li je masa zloćudna, da li će biti potreban hitan porođaj i da li je ugrožena beba koju su čekali šest godina?

Gotovo čitavu noć nije spavala.

Pred zoru je iz hodnika čula glas dr Harrisa i drugog specijaliste. Nije mogla da razume ceo razgovor, ali je jasno čula da će, ukoliko rezultati potvrde njihove sumnje, morati brzo da odluče kako da zaštite i majku i bebu.

Nekoliko minuta kasnije dr Harris je ušao u njenu sobu noseći fasciklu sa rezultatima. Marcus je sedeo pored kreveta i držao Niju za ruku.

Lekar je zatvorio vrata, privukao stolicu i rekao da sada znaju kakva je masa pronađena na ultrazvuku.

Nia je tada postavila pitanje koje ju je proganjalo cele noći:

„Da li je rak?“

Dostavljeni deo priče završava se pre odgovora lekara. Zbog toga nije poznato o kakvoj se tačno promeni radilo, da li je bila zloćudna niti kakvo je lečenje predloženo.

Jedino što je u tom trenutku bilo potvrđeno jeste da je beba bila stabilna, da se pored jajnika nalazila neobična masa i da su vrednosti pojedinih hormona bile znatno povišene.

Nia je tako za nekoliko meseci prešla put od žene koja je nekoliko dlačica smatrala bezazlenom posledicom trudnoće do pacijentkinje koja je u bolničkoj sobi čekala odgovor na pitanje koje je moglo promeniti nastavak njene trudnoće.

Njena priča podseća da neuobičajene ili nagle telesne promene ne treba samostalno tumačiti. Pojačana maljavost tokom trudnoće može imati različite uzroke, ali ako se pojavi iznenada, brzo napreduje ili je prate drugi simptomi, potrebno je obratiti se lekaru.

Napomena: Dostavljeni tekst ne sadrži konačnu dijagnozu niti proverljive medicinske podatke o daljem toku slučaja. Članak je informativnog karaktera i ne može zameniti pregled, dijagnozu ili savet kvalifikovanog zdravstvenog radnika.