Danas je Miholjdan: Praznik Svetog Kirijaka i narodni običaji vezani za jesen
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, u ponedeljak, 12. oktobra, obeležavaju Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Praznik je u narodu poznat kao Miholjdan, a pojedine porodice slave ga kao krsnu slavu.
Za ovaj dan vezuju se običaji koji podsećaju na završetak jesenjih radova i pripreme za hladnije mesece. Topao i sunčan period tokom jeseni u svakodnevnom govoru često se naziva miholjskim letom.
Ko je bio Sveti Kirijak?
Prema crkvenom žitiju, Kirijak je rođen 448. godine u Korintu. Još kao mladić posvetio se proučavanju Svetog pisma, a potom otišao u Jerusalim i prihvatio monaški život.
U predanju se pamti kao uzor monaških vrlina, utešitelj nevoljnih i iscelitelj bolesnih. Navodi se da se upokojio 557. godine, u dubokoj starosti.
Odakle naziv Miholjdan?
Narodni naziv povezuje se s imenom arhanđela Mihaila i zapadnim praznikom koji se obeležava 29. septembra.
SPC Svetog Kirijaka proslavlja 29. septembra po julijanskom kalendaru, što trenutno odgovara 12. oktobru po gregorijanskom. Zato nije tačno da sve hrišćanske zajednice ovaj praznik obeležavaju istog dana, 12. oktobra.
Običaji vezani za rad i pripremu zime
U narodnoj tradiciji Miholjdan se povezuje s vremenom kada treba završavati poslove na otvorenom, pre dolaska hladnoće.
Otuda potiče i verovanje da kućne poslove tog dana treba ostaviti po strani, a prednost dati radovima koji zavise od vremenskih uslova. To je narodni običaj, a ne samo po sebi dokaz crkvene zabrane čišćenja ili spremanja.
U pojedinim krajevima prenosi se i verovanje da Miholjdan nije pogodan za svadbe, jer je narod tada bio zauzet završavanjem jesenjih poslova. Takva tumačenja pripadaju lokalnoj tradiciji.
„Mišji dan“ i druga narodna verovanja
U nekim predanjima Miholjdan se naziva i „mišjim danom“. Uz taj naziv vezuje se priča o poljskim životinjama koje do tada treba da prikupe hranu za zimu. Reč je o narodnom verovanju, a ne o potvrđenom pravilu njihovog ponašanja.
U Boki Kotorskoj praznik se u predanjima povezuje i s pomorskim porodicama i običajem da se tog dana ne isplovljava. Postoji i verovanje da su ljudi rođeni na Miholjdan posebno daroviti i srećni, ali ono ne predstavlja predviđanje nečije budućnosti.
Miholjdan tako ima i versko i narodno značenje: za vernike je dan posvećen Svetom Kirijaku, dok običaji čuvaju uspomenu na nekadašnji ritam života i pripreme za zimu.
