Kada vas povređuju najbliži: Pet načina da postavite granice i sačuvate samopoštovanje
Reči bliskih ljudi često nas pogode više nego uvrede nepoznatih osoba. Od partnera, roditelja ili odraslog deteta očekujemo razumevanje, pa omalovažavanje može biti posebno bolno. Ako zbog očuvanja odnosa stalno prećutkujete ono što vam smeta, važno je da i svojim potrebama date mesto u razgovoru.
Ponekad popuštamo jer nam je stalo do druge osobe. Drugi put zato što se plašimo svađe, odbacivanja ili optužbe da smo sebični. Međutim, kada takav obrazac postane svakodnevan, može se dogoditi da sve teže kažemo šta želimo i kako se osećamo.
Sledeći predlozi nisu citati niti potvrđena pravila Karla Gustava Junga. To su praktični načini da jasnije izrazite svoje potrebe i razmotrite šta ste spremni da prihvatite u odnosu.
1. Smanjite potrebu da se za svaku odluku opravdavate
Objašnjenje može pomoći drugoj osobi da vas razume. Ipak, ne mora svako odbijanje da preraste u dugu odbranu vašeg karaktera i namera.
Možete reći: „Danas ne mogu da dođem“ ili „Potreban mi je odmor“. Kada zajednička obaveza zahteva dogovor, ponudite ono što realno možete: „Ne mogu danas, ali mogu u subotu.“
Ako druga osoba nastavi da insistira, možete mirno ponoviti odgovor. Njeno nezadovoljstvo ne znači automatski da ste doneli pogrešnu odluku.
2. Recite kako želite da razgovarate
Kada razgovor preraste u vikanje ili vređanje, lako je početi da uzvraćate istom merom ili da se potpuno povučete.
Ako okolnosti to dozvoljavaju, jasno recite: „Želim da razgovaramo o problemu, ali neću nastaviti dok me vređaš.“
Ne morate zvučati savršeno smireno da biste imali pravo na poštovanje. Možete biti uznemireni, zaplakati ili zatražiti pauzu. Važno je da kasnije, kada je moguće, razgovor vratite na konkretan problem.
3. Postavite granicu koju možete da sprovedete
Granica je najjasnija kada opisuje vaše postupanje. Na primer: „Ako počne vređanje, prekinuću razgovor i javiću se kasnije.“
Takva rečenica daje drugoj osobi do znanja šta ćete uraditi da zaštitite sebe. Korisnije je izabrati ostvariv postupak nego izgovoriti pretnju koju ne nameravate da sprovedete.
Doslednost se gradi vremenom. Ako ste godinama popuštali, možda će vam trebati više pokušaja da ostanete pri novoj odluci.
4. Razgovarajte o podeli obaveza
Kuvanje, čišćenje, zakazivanje pregleda i organizovanje porodičnih događaja lako postanu nevidljiv posao jedne osobe.
Umesto opšte molbe da vam neko „više pomaže“, pokušajte sa konkretnim dogovorom: ko kupuje namirnice, ko sprema večeru i ko preuzima određenu obavezu ove nedelje.
Uzmite u obzir mogućnosti svih članova domaćinstva. Cilj je održiva podela odgovornosti u kojoj i vi imate vreme za odmor.
5. Ostavite prostor za sopstveni život
Ako uvek prvi zovete, nudite pomoć i prilagođavate planove, zastanite i razmislite šta vam prija, a šta vas iscrpljuje.
Negujte prijateljstva, interesovanja i aktivnosti koje su vam važne. Istovremeno možete otvoreno reći: „Voleo bih da se i ti ponekad prvi javiš.“
Izbegavajte namerno ignorisanje kao test ljubavi. Jasno izražena potreba pruža bolju priliku za razumevanje nego očekivanje da druga osoba sama pogodi razlog vaše tišine.
Promenu odnosa procenjujte kroz postupke tokom vremena. Obratite pažnju na to da li druga osoba sluša, prihvata odgovornost i poštuje dogovore.
Ako postoje pretnje, zastrašivanje ili nasilje, prednost imaju vaša bezbednost i podrška pouzdanih ljudi i stručnih službi. U takvim okolnostima nemojte sebe obavezivati na razgovor ili suočavanje koje bi vas moglo dodatno ugroziti.
