Najbolje prijateljice izabrale su istog donora. U petom mesecu trudnoće saznale su da su sestre
Kada ih je genetska klinika pozvala na razgovor, Sara i Emili pomislile su da nešto nije u redu sa bebama. Na kraju pregleda lekar im je rekao da su nalazi ohrabrujući. Zatim je pred njih stavio rezultate dodatne analize i saopštio im da imaju istu biološku majku.
Poznavale su se 25 godina. Za to vreme su im prijatelji i rođaci često govorili da liče jedna na drugu.
Književna obrada nezavisno nepotvrđene internet priče.
Želele su da im deca odrastaju zajedno
Sara i Emili bile su prijateljice od detinjstva. Zajedno su prolazile kroz školske dane, prve veze i porodične probleme. Sara se razvela pet godina ranije, dok se Emili nikada nije udavala. Obe su želele da postanu majke, pa su počele da razgovaraju o medicinski potpomognutoj oplodnji.
Posle nekoliko meseci priprema odlučile su da izaberu istog donora. Želele su da njihova deca imaju zajedničkog biološkog oca i da odrastaju blizu jedno drugog, kao što su i one odrastale. Obe su ostale trudne, u razmaku od oko tri nedelje. Ubrzo su počele da razmenjuju predloge za imena i zajedno kupuju stvari za bebe.
U petom mesecu trudnoće javila im se medicinska sestra iz genetske klinike. Rekla je da doktor Haris želi što pre da razgovara s njima. Pošto im nije objasnila razlog, do odlaska u ordinaciju obe su razmišljale o tome šta su lekari mogli da primete na pregledima.
Posle šest dana čekanja stigao je drugi poziv
Doktor Haris prvo je proverio podatke o donoru. Zatim ih je pitao šta znaju o svojim biološkim roditeljima. Sara mu je rekla da je imala šest godina kada joj je majka Meri poginula u saobraćajnoj nesreći. Emili je znala da je usvojena, ali je o ženi koja ju je rodila znala vrlo malo.
Dodatne analize trajale su šest dana. Dok su čekale, Sara se setila kako je njen otac još dok su bile devojčice primećivao koliko su slične. Emili je pamtila da je i njena usvojiteljka često govorila da imaju gotovo isti osmeh.
Kada ih je lekar ponovo pozvao, prvo im je rekao da sprovedene analize nisu pokazale ozbiljne genetske probleme kod beba. Ispitivanje nije ukazalo ni na srodstvo bilo koje od njih sa donorom. Podudarnost koju je želeo da razjasni odnosila se na njih dve. Prema rezultatima dodatne analize, Sara i Emili imale su istu biološku majku.
Sara je želela da zna da li je njen otac ikada posumnjao. Emili je prvi put imala ime žene o kojoj je godinama želela da sazna više.
Sarin otac ispričao im je šta je znao o usvajanju
Sara je te večeri odnela nalaze ocu Džordžu. Kada mu je rekla šta su saznale, priznao je da se i sam godinama pitao da li je Emili ćerka njegove pokojne supruge.
Ispričao joj je da je Meri pre njihovog braka rodila devojčicu. Bila je vrlo mlada i živela je u teškim materijalnim uslovima. Prema njegovim rečima, odlučila je da dete da na usvajanje jer je verovala da će mu druga porodica pružiti sigurnije detinjstvo. Kasnije je s Džordžom dobila Saru. I dalje se nadala da će jednog dana upoznati prvu ćerku i sama joj ispričati kako je donela tu odluku.
Kada su se devojčice sprijateljile, Džordž je u Emili prepoznao crte lica koje su ga podsećale na Meri. Razgovarao je i sa Emilijinom usvojiteljkom, ali tada nisu imali potvrdu da su devojčice u srodstvu. Priznao je da su godinama odlagali razgovor jer su se plašili kako će njih dve reagovati.
Sara je teško prihvatila to što joj otac nikada nije pomenuo ni mogućnost da ima sestru. Sutradan se ipak vratila kod njega, ovog puta sa Emili. Emili je želela da čuje kakva je Meri bila i čega se Džordž seća iz godina koje je proveo s njom. Prvi put je mogla da pita nekoga ko ju je dobro poznavao.
Ime za devojčicu dobilo je novo značenje
Nekoliko meseci kasnije Emili je rodila devojčicu i dala joj ime Meri. Tri nedelje posle nje, Sara je rodila sina Nou. Deca su, kako su njihove majke od početka želele, odrastala zajedno. Imala su zajedničkog biološkog oca, a preko majki su bila i rođaci.
Za Emili je ime koje je dala ćerki bilo način da sačuva uspomenu na ženu koju je upoznala kroz tuđa sećanja. Kada bi poželela da čuje još nešto o njoj, mogla je da pita i Saru. Njena najbolja prijateljica pamtila je Meri iz vremena kada joj je, kao maloj, govorila da njih dve liče jedna na drugu.
