Crna Gora najbliža članstvu u EU: Srbiji prilika za preokret, BiH upozorena zbog zastoja
Evropska komisija predstavila je Paket proširenja za 2026. godinu, sa različitim ocenama napretka zemalja koje teže članstvu. Crna Gora približila se završnici pregovora, Albanija, Moldavija i Ukrajina izdvojene su po reformskim rezultatima, dok se od Srbije i Bosne i Hercegovine očekuju konkretni koraci za prevazilaženje negativnih trendova.
Izveštaj, usvojen 4. novembra, potvrđuje da proširenje ostaje važan politički i bezbednosni cilj Evropske unije. Istovremeno, napredovanje svake zemlje zavisi od sprovedenih reformi i odluka država članica.
Poseban naglasak stavljen je na vladavinu prava, demokratske institucije, osnovna prava i primenu zakona.
Crna Gora: Članstvo 2028. kao mogući cilj
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da je Crna Gora na putu ka članstvu 2028. godine, uz mogućnost potpisivanja pristupnog ugovora tokom leta 2027.
Crna Gora je do predstavljanja paketa privremeno zatvorila 21 pregovaračko poglavlje. Komisija ocenjuje da bi, uz saglasnost država članica, preostala poglavlja mogla da budu privremeno zatvorena do kraja 2026.
Ipak, završetak pregovora nije isto što i stupanje u članstvo. Predloženi raspored je okviran i ne prejudicira potrebne odluke evropskih institucija i država članica.
Za nastavak procesa važni su održavanje reformskog tempa i široka politička podrška evropskom putu.
Albanija: Napredak mora da prati primena reformi
Albanija je izdvojena kao jedna od zemalja koje prednjače u pristupnom procesu.
Prema predstavljenim ocenama, otvorila je sve pregovaračke klastere i napredovala u ispunjavanju merila u temeljnim oblastima. Dalji koraci zavisiće od održavanja reformskog zamaha.
Među prioritetima ostaju nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije, sloboda medija i zaštita osnovnih prava.
Komisija naglašava i značaj uključivanja društva u pripremu promena. Usvajanje zakona treba da bude praćeno rezultatima koje građani mogu da prepoznaju u svakodnevnom životu.
Moldavija: Pohvale uz zahtev za konkretnim rezultatima
Marta Kos pohvalila je odlučnost Moldavije da sprovodi reforme uprkos spoljnim pritiscima.
U fokusu su promene u pravosuđu, provera integriteta nosilaca pravosudnih funkcija i borba protiv korupcije. Komisija ocenjuje da su ispunjeni uslovi za otvaranje preostalih klastera.
Naredni zadatak jeste dosledna primena zakona, uključujući uverljive rezultate u istragama, postupcima i pravosnažnim odlukama u predmetima korupcije.
Privredni razvoj, radna mesta i energetska sigurnost takođe ostaju važni za dalje približavanje Uniji.
Ukrajina: Evropske reforme u ratnim okolnostima
Komisija je prepoznala napredak Ukrajine uprkos posledicama ruske agresije.
Dalji proces posebno zavisi od reformi vladavine prava, rada demokratskih institucija i očuvanja nezavisnosti antikorupcijskih tela.
Predstavljeni ciljevi i rokovi označavaju plan rada, a ne unapred zagarantovan datum članstva. Za njihov ostvariv nastavak biće potrebni reformski rezultati i saradnja institucija i civilnog društva.
Severna Makedonija: Ustavne izmene ostaju uslov
Severna Makedonija nastavila je pripreme za narednu fazu pregovora, ali prepreka povezana sa ustavnim izmenama još nije prevaziđena.
Od zemlje se očekuje ispunjavanje obaveze preuzete u okviru dogovora sa EU iz 2022. godine, koja se odnosi na uključivanje manjina u Ustav.
Istovremeno su potrebni dodatni rezultati u borbi protiv korupcije, jačanju pravosuđa i reformi javne uprave.
BiH: Deklarativna podrška nije dovoljna
Bosna i Hercegovina dobila je upozorenje zbog udaljavanja od evropskog puta.
Marta Kos ukazala je na potrebu imenovanja glavnog pregovarača i usvajanja važnih pravosudnih reformi. Ti koraci značajni su za dalje pripremanje pregovaračkog procesa.
Nakon izbora, od političkih predstavnika očekuje se uspostavljanje funkcionalnih institucija i obnovljena posvećenost reformama.
Ključno pitanje ostaje da li će politička opredeljenja biti pretočena u odluke i zakone potrebne za napredak.
Srbija: Prilika da se zaustave negativni trendovi
Za Srbiju je istaknuta razlika između pripremljenosti u pojedinim oblastima usklađivanja sa pravilima EU i problema u temeljnim oblastima pristupanja.
Marta Kos navela je slobodu izražavanja, javnu upravu i akademske slobode među oblastima u kojima je potrebno preokrenuti negativne trendove.
Nova vlada, prema njenim rečima, ima priliku da ojača demokratske institucije i osnovna prava i obnovi reformski proces.
Takva ocena ne predstavlja automatsko ubrzanje pregovora. Napredak će zavisiti od konkretnih poteza, kvaliteta institucija i doslednog sprovođenja preuzetih obaveza.
Prištini potrebna stabilnost, Gruziji promena pravca
Kos je ukazala i na značaj političke stabilnosti za evropski put Prištine i nastavak reformi.
Za Gruziju su iznete ozbiljne primedbe zbog stanja demokratije, vladavine prava i osnovnih prava.
Paket proširenja tako pokazuje da zemlje ne napreduju istom brzinom. Datumi i političke najave mogu da daju smer, ali naredne korake određuju ostvareni rezultati i potrebna saglasnost unutar Evropske unije.
