Novi porez na ugljen-dioksid u Srbiji: Šta znači za građane, privredu i budućnost energetske tranzicije
Uvod
Od januara 2026. godine, Srbija će uvesti nacionalni porez na emisije ugljen-dioksida (CO₂). Ovaj korak označava važan pomak ka zelenoj tranziciji i usklađivanju sa evropskim ekološkim standardima.
Porez, u iznosu od četiri evra po toni emitovanog CO₂, ima za cilj da podstakne industriju na smanjenje zagađenja, veću energetsku efikasnost i ulaganje u čiste tehnologije.
Odluka o uvođenju poreza usklađena je sa Pariskim sporazumom i evropskim mehanizmom CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), koji takođe stupa na snagu početkom 2026. godine.
Šta je porez na CO₂ i kako funkcioniše
Porez na ugljen-dioksid uveden je kroz dva zakona:
- Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte
- Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda
Prema ovim propisima, obveznici poreza biće kompanije koje proizvode električnu energiju, cement, čelik, aluminijum, gvožđe i veštačka đubriva, kao i uvoznici proizvoda sa visokim emisijama CO₂.
Iznos poreza iznosi četiri evra po toni emitovanog ugljen-dioksida, a iznos će se obračunavati na osnovu godišnje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Podsticaji za privredu i mogućnosti umanjenja poreza
Kako bi se podstaklo ulaganje u ekološke tehnologije, proizvođači električne energije moći će da ostvare poreski kredit do 20% vrednosti uloženih sredstava u projekte smanjenja emisija. Ovaj kredit ne može preći 80% ukupne poreske obaveze.
Takođe, svi obveznici poreza moći će da koriste podsticaje iz državnog budžeta za projekte koji doprinosе dekarbonizaciji, energetskoj efikasnosti i razvoju obnovljivih izvora energije.
Za uvoznike proizvoda, porez će se primenjivati po istom principu, osim kada je reč o električnoj energiji koja se uvozi u Srbiju.
Ciljevi uvođenja poreza
Uvođenje poreza ima više ciljeva:
- Smanjenje zagađenja i emisija štetnih gasova
- Podsticanje industrije da ulaže u obnovljive izvore energije
- Zaštitu domaće privrede od uvoza „prljavih“ proizvoda
- Usklađivanje sa evropskim ekološkim standardima
Stručnjaci ističu da će porez pomoći u postepenom prelasku na održivije modele proizvodnje. Dok je prosečna cena emisije CO₂ u EU oko 85 evra po toni, Srbija počinje sa znatno nižom stopom od četiri evra, što olakšava prilagođavanje domaćih proizvođača.
Stav industrije i očekivanja
Predstavnici energetski intenzivnih industrija podržali su uvođenje ovog sistema, ali naglašavaju potrebu za postepenim uvođenjem i jasnim pravilima primene.
Stanislava Simić, direktorka Asocijacije energetski intenzivne industrije, navodi da novi sistem ne treba da bude samo fiskalni namet, već instrument podsticaja za ulaganja u modernizaciju i smanjenje emisija.
Dobar deo prikupljenih sredstava planira se da se vrati industriji kroz programe podrške, čime se obezbeđuje dugoročna održivost i konkurentnost.
Uticaj na domaću privredu i građane
Uvođenje poreza na CO₂ prvenstveno pogađa velike proizvođače, ali će njegovi efekti indirektno uticati i na građane.
Očekuje se da cene određenih proizvoda i energenata mogu blago porasti, ali se istovremeno otvaraju mogućnosti za razvoj zelenih radnih mesta, ulaganje u energetski efikasne tehnologije i smanjenje troškova energije na duži rok.
Za domaće proizvođače, ovo znači fer tržišnu utakmicu – proizvodi sa visokim emisijama više neće imati prednost u odnosu na lokalne kompanije koje ulažu u čistu proizvodnju.
Značaj za budućnost Srbije
Ovaj poreski model deo je šire strategije Srbije da smanji emisije ugljen-dioksida i doprinese borbi protiv klimatskih promena.
Osim ekoloških ciljeva, porez podstiče tehnološke inovacije i privlači investicije u zelenu energiju.
Srbija ovim korakom pokazuje spremnost da postane deo globalnog trenda održivog razvoja, dok istovremeno čuva konkurentnost svoje privrede.
Zaključak
Uvođenje poreza na ugljen-dioksid od 2026. godine predstavlja važan iskorak ka zelenoj i održivoj ekonomiji.
Iako će industrija i tržište zahtevati prilagođavanje, dugoročne koristi – poput smanjenja zagađenja, tehnološkog napretka i ekonomske stabilnosti – nadmašuju početne izazove.
Ovaj sistem pokazuje da put ka održivosti ne mora biti prepreka razvoju, već prilika da se Srbija pozicionira kao odgovorna i moderna država koja brine o životnoj sredini, privredi i budućim generacijama.
