Zaposleni u Zavodu za zaštitu spomenika kulture odbijaju da izbrišu Generalštab iz registra – šta se dešava sa Lex specialis zakonom?
U poslednjih nekoliko dana, pažnja javnosti u Srbiji ponovo se fokusirala na kompleks zgrada Generalštaba u Beogradu. Iako je Lex specialis zakon kojim je formalno skinuta zaštita kulturnog dobra usvojen, zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture odbijaju da izvrše nalog o brisanju Generalštaba iz registra spomenika kulture.
Lex specialis i prava zgrada Generalštaba
Zakonom o posebnim procedurama, poznatim i kao Lex specialis za Generalštab, predviđeno je da se zaštita zgrada Generalštaba, koje se nalaze u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske, formalno ukine.
Cilj ovog zakona je revitalizacija i razvoj lokacije, omogućavajući privatnim investitorima da upravljaju prostorom. U skladu sa tim, u Katastru nepokretnosti unesene su zabilješke o brisanju statusa kulturnog dobra.
Međutim, proces nije protekao glatko. Iako je direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Goran Vasić, izdao nalog zaposlenima da izvrše brisanje, oni su odlučili da ga ne sprovedu.
Odbijanje zaposlenih: motivi i posledice
Prema informacijama iz Zavoda, zaposleni smatraju da brisanje Generalštaba iz registra nije u skladu sa principima zaštite kulturnog nasleđa, bez obzira na pravni okvir koji donosi Lex specialis. Rok za uklanjanje zaštite bio je zakonski predviđen na 15 dana od usvajanja zakona, što znači da je formalni rok trebao da istekne u subotu. Ipak, oni su odlučili da se odupru nalogu, što je izazvalo napetost između državnih institucija i zaposlenih koji brinu o kulturnom nasleđu.
Odluka zaposlenih dodatno komplikuje situaciju, s obzirom na to da direktor Zavoda, Goran Vasić, ima otvoren slučaj zbog falsifikovanja dokumenta kojim je preporučio Vladi Srbije da skine zaštitu sa Generalštaba. Istraga je u toku, a Vasić je i pored toga vraćen na posao.
Međunarodni aspekt: privatni investitori i budućnost lokacije
Spor oko Generalštaba dodatno komplikuje i ugovor Vlade Srbije sa kompanijom Atlantic Incubation Partners, čiji je vlasnik zet američkog predsednika, Jared Kushner. Prema ugovoru:
- Srbija je dužna da skine oznaku kulturnog nasleđa sa Generalštaba na način zadovoljavajući za kompaniju.
- Privatni investitor ima pravo da izvrši radove na rušenju objekata.
- Zemljište će biti dato u besplatan zakup na 99 godina, uz opciju da se kasnije pretvori u pravo svojine.
Ovi detalji pokazuju da se iza odluke o brisanju zaštite kulturnog dobra kriju i kompleksni međunarodni i investitorski interesi, što dodatno otežava proces i izaziva reakcije javnosti.
Šta ovo znači za građane i kulturno nasleđe
Situacija sa Generalštabom pokazuje koliko je teško balansirati interese države, zaposlenih u zaštiti kulturnog nasleđa i privatnih investitora. I dok zakon formalno omogućava uklanjanje zaštite, zaposlenici Zavoda ukazuju na etičku i profesionalnu obavezu da sačuvaju kulturno dobro.
Ovo je primer kako zakon, praksa i međunarodni ugovori mogu doći u konflikt, a odluke koje se donose imaju dugoročne posledice i po kulturnu baštinu i po percepciju javnosti.
Ukratko, Lex specialis je pravni instrument za razvoj lokacije, ali praksa pokazuje da zaštita kulturnog nasleđa i ljudska savest često imaju jaču težinu od zakona. Kako će se ovaj slučaj dalje razvijati i da li će Generalštab konačno biti izbrisan iz registra, ostaje da se vidi, ali već sada pokazuje složenost odnosa između politike, prava i očuvanja kulturnog identiteta.
