Imala je 56 godina, zdravo se hranila i vežbala, ali je doživela moždani udar: Tri rizika koja se često zanemaruju

Priča o 56-godišnjoj ženi koja je redovno vežbala, vodila aktivan život i pazila na ishranu, a ipak doživela moždani udar sa smrtnim ishodom, privukla je veliku pažnju javnosti.

Ljudi iz njenog okruženja opisivali su je kao energičnu i disciplinovanu osobu. Zbog toga je njen iznenadni odlazak pokrenuo važno pitanje: da li zdrava ishrana i fizička aktivnost mogu potpuno da zaštite čoveka od moždanog udara?

Odgovor je – ne mogu potpuno. One značajno smanjuju rizik, ali ne mogu da otkriju ili uklone svaki zdravstveni problem. Povišen krvni pritisak, dijabetes, poremećaji srčanog ritma, visok holesterol, pušenje, genetika i porodična istorija mogu povećati rizik čak i kod osoba koje naizgled žive zdravo.

Pošto uz ovu priču nisu navedeni identitet žene, medicinska dokumentacija niti zvanični izveštaj lekara, ne može se pouzdano tvrditi šta je izazvalo njen moždani udar. Ipak, slučaj može poslužiti kao podsetnik na tri važne stvari koje ljudi često zanemaruju.

1. Ne proveravaju krvni pritisak jer se osećaju zdravo

Povišen krvni pritisak jedan je od vodećih faktora rizika za moždani udar. Posebno je opasan zato što najčešće ne izaziva prepoznatljive simptome.

Osoba može godinama imati hipertenziju, a da se pritom oseća potpuno zdravo. Za to vreme povećan pritisak postepeno oštećuje krvne sudove i povećava mogućnost njihovog začepljenja ili pucanja.

Svetska zdravstvena organizacija naglašava da je merenje jedini pouzdan način da osoba sazna da li ima povišen krvni pritisak. Zdrava ishrana i vežbanje mogu pomoći u njegovoj kontroli, ali pojedinim ljudima je uprkos dobrim navikama potrebna i terapija koju određuje lekar. Svetska zdravstvena organizacija – hipertenzija.

Pritisak zato ne treba meriti samo kada se pojave glavobolja, vrtoglavica ili drugi problemi. Redovne kontrole omogućavaju da se hipertenzija otkrije pre nego što izazove ozbiljne posledice.

2. „Zdrava ishrana“ i dalje može sadržati previše soli

Mnogi ljudi izbegavaju brzu hranu i slatkiše, ali ne primećuju koliko soli unose kroz hleb, suhomesnate proizvode, sireve, gotove obroke, umake, grickalice i druge industrijski prerađene namirnice.

Previše natrijuma može doprineti rastu krvnog pritiska, a time i povećanju rizika od moždanog udara. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, veliki deo stanovništva Evrope unosi više soli od preporučenog maksimuma od pet grama dnevno, računajući i so koja se već nalazi u gotovoj hrani. SZO – so, krvni pritisak i kardiovaskularni rizik.

Korisno je proveravati deklaracije proizvoda i davati prednost povrću, voću, integralnim žitaricama, mahunarkama, nemasnim izvorima proteina i nezasićenim mastima.

Ipak, ni jednu namirnicu ne treba predstavljati kao sigurnu zaštitu od moždanog udara. Važni su celokupan način ishrane, krvni pritisak, laboratorijski nalazi i ostali lični faktori rizika.

3. Zanemaruju iznenadne neurološke simptome

Glavobolja, vrtoglavica i umor mogu imati mnogo bezazlenih uzroka i sami po sebi ne predstavljaju pouzdanu najavu moždanog udara. Posebnu pažnju, međutim, zahtevaju simptomi koji nastanu naglo:

• iznenadna slabost ili utrnulost lica, ruke ili noge, naročito sa jedne strane tela;
• spušten ugao usana ili asimetrija lica;
• otežan ili nerazumljiv govor;
• iznenadna zbunjenost ili nemogućnost razumevanja govora;
• nagli poremećaj vida;
• iznenadan gubitak ravnoteže ili koordinacije;
• jaka glavobolja koja se pojavila naglo i nema poznat uzrok.

U takvoj situaciji ne treba čekati da simptomi prođu niti samostalno odlaziti automobilom u bolnicu. Potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć na broj 194 ili 112 i zapamtiti približno vreme kada su tegobe počele. Kod moždanog udara svaki minut je važan, jer se pojedine terapije mogu primeniti samo u ograničenom vremenskom periodu. CDC – znaci i simptomi moždanog udara.

Čak i ako simptomi nestanu nakon nekoliko minuta, stanje može predstavljati tranzitorni ishemijski napad, poznat kao TIA ili „mini-moždani udar“. TIA je takođe hitno stanje i može biti upozorenje na budući moždani udar. CDC – moždani udar i TIA.

Vežbanje nije zamena za preventivne preglede

Redovna fizička aktivnost i pravilna ishrana ostaju veoma važne, ali ih treba kombinovati sa kontrolom:

• krvnog pritiska;
• šećera u krvi;
• holesterola i triglicerida;
• telesne mase;
• srčanog ritma;
• pušenja i unosa alkohola;
• porodične istorije moždanog i srčanog udara.

Poremećaj srčanog ritma, naročito atrijalna fibrilacija, može dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka, a da osoba nema stalne ili očigledne simptome. Dijabetes, visok holesterol i porodična opterećenost takođe mogu povećati rizik. CDC – faktori rizika za moždani udar.

Nijedna strategija ne može potpuno ukloniti mogućnost moždanog udara. Međutim, redovni pregledi, poznavanje sopstvenih vrednosti pritiska i laboratorijskih nalaza, kao i brzo reagovanje na iznenadne simptome, mogu znatno smanjiti rizik i poboljšati ishod.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za pregled ili savet lekara. Kod iznenadne slabosti jedne strane tela, poremećaja govora, vida ili ravnoteže odmah pozovite hitnu pomoć.