Medvedev optužio Zapad za dvostruke standarde i naveo Kosovo: „Odgovorićemo svom snagom“
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev optužio je zapadne države da pravo naroda na samoopredeljenje primenjuju selektivno, navodeći Kosovo i Metohiju kao jedan od glavnih primera takvog pristupa.
Medvedev je izjavu dao u intervjuu listu „Južna Osetija“, objavljenom 25. avgusta 2026. godine, uoči godišnjice odluke Rusije da 26. avgusta 2008. prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije.
Prema njegovoj oceni, zapadne zemlje podržavaju samoopredeljenje kada se ono uklapa u njihove političke interese, dok ga odbacuju u drugim teritorijalnim sporovima.
Kosovo naveo kao primer zapadne politike
Govoreći o međunarodnim reakcijama na rusko priznanje Abhazije i Južne Osetije, Medvedev je kazao da Moskva ne očekuje promenu politike zapadnih država.
„Tu je Kosovo. Oni su ga rado priznali“, rekao je Medvedev, tvrdeći da se prema Kosovu, Abhaziji i Južnoj Osetiji primenjuju različiti kriterijumi.
On je ocenio da su razlike između događaja na Kosovu i onih u Abhaziji i Južnoj Osetiji očigledne, ali nije prihvatio argument zapadnih država da je Kosovo predstavljalo poseban, odnosno „sui generis“ slučaj.
Medvedev smatra da je reč o širem političkom obrascu u kojem se principi samoopredeljenja i teritorijalnog integriteta tumače u zavisnosti od geopolitičkih interesa.
Njegove izjave i celokupan intervju objavljeni su u listu „Južna Osetija“.
Različita tumačenja statusa Kosova
Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. Priznale su ga Sjedinjene Američke Države i većina država Evropske unije, ali ga Srbija, Rusija, Kina i niz drugih zemalja ne priznaju.
Srbija Kosovo i Metohiju smatra delom svoje teritorije i poziva se na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Tom rezolucijom iz 1999. godine uspostavljeno je međunarodno civilno i bezbednosno prisustvo na Kosovu. Tekst Rezolucije 1244 dostupan je u digitalnoj biblioteci UN.
Međunarodni sud pravde je u savetodavnom mišljenju iz 2010. zaključio da sama deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila međunarodno pravo. Sud se, međutim, nije izjašnjavao o tome da li postoji opšte pravo na jednostrano otcepljenje niti je od država zahtevao da Kosovo priznaju. Odluka je objavljena na zvaničnoj stranici Međunarodnog suda pravde.
Zbog toga status Kosova i dalje ostaje predmet dubokog međunarodnog spora i različitih pravnih i političkih tumačenja.
Abhazija i Južna Osetija ostaju sporne teritorije
Rusija je priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije nakon rata sa Gruzijom u avgustu 2008. godine. Medvedev, koji je tada bio predsednik Rusije, potpisao je ukaze o priznanju 26. avgusta iste godine.
Moskva te dve teritorije smatra nezavisnim državama i saveznicima. Gruzija ih, međutim, smatra delovima svoje međunarodno priznate teritorije nad kojima nema kontrolu.
Evropska unija ne priznaje njihovu nezavisnost i podržava suverenitet i teritorijalni integritet Gruzije u međunarodno priznatim granicama. EU takođe rusko vojno prisustvo u tim oblastima opisuje kao kršenje gruzijskog suvereniteta. Takav stav potvrđen je u zvaničnom saopštenju Saveta Evropske unije.
Upravo suprotstavljena tumačenja Kosova, Abhazije i Južne Osetije već godinama predstavljaju deo šire rasprave o granici između teritorijalnog integriteta država i prava naroda na samoopredeljenje.
Medvedev NATO nazvao pretnjom za Rusiju
U istom intervjuu Medvedev je optužio Zapad da vekovima pokušava da stvara žarišta na ruskim granicama i sukobljava Moskvu sa narodima sa kojima ima istorijske i kulturne veze.
NATO je opisao kao neprijateljski vojno-politički blok koji nastavlja da se širi. Posebno je izdvojio mogućnost približavanja Gruzije i Ukrajine Alijansi, tvrdeći da takvi planovi predstavljaju egzistencijalnu pretnju Rusiji.
Prema njegovim rečima, Moskva traži garancije da druge države neće napasti Rusiju, da će neprijateljske aktivnosti biti obustavljene i da ruski građani neće biti ugroženi.
NATO i njegove članice odbacuju takvo tumačenje, navodeći da je Alijansa odbrambeni savez i da svaka suverena država ima pravo da samostalno bira svoje bezbednosne aranžmane.
Uputio upozorenje protivnicima Moskve
Medvedev je poručio da Rusija neće ostati pasivna ukoliko proceni da njeni protivnici nameravaju da je unište.
„Odgovorićemo svom snagom. I jedini pobednik biće Rusija“, izjavio je.
On je dodao da bi Zapad iz istorije trebalo da izvuče pouku da vojni sukob sa Rusijom ne može doneti željeni rezultat.
Reč je o još jednoj u nizu oštrih poruka bivšeg ruskog predsednika u trenutku produžene konfrontacije Moskve sa zapadnim zemljama. Njegove tvrdnje predstavljaju stav ruskog zvaničnika, dok zapadne države, Gruzija i većina međunarodnih institucija drugačije tumače status spornih teritorija i uzroke aktuelnih bezbednosnih sukoba.
