Iran napravio milijardsku štetu američkim bazama: Satelitski snimci otkrili mnogo veće razaranje nego što je javno priznato

Iranski raketni i napadi dronovima naneli su američkim obaveštajnim i vojnim objektima na Bliskom istoku štetu koja bi mogla da košta milijarde dolara, objavio je NBC News, pozivajući se na četiri izvora upoznata sa razmerama posledica. Dodatna analiza satelitskih snimaka pokazuje da nisu pogođene samo piste i skladišta, već i radari, komunikacioni sistemi, hangari, avioni i komandna infrastruktura.

Obim štete koju su pretrpeli američki vojni i obaveštajni objekti na Bliskom istoku mogao bi biti znatno veći nego što je Vašington do sada javno saopštio.

Prema navodima NBC Newsa, iranske balističke rakete i dronovi pogodili su objekte i opremu koje koriste CIA i druge američke obaveštajne službe. Izvori upoznati sa procenom štete tvrde da je reč o razaranju bez presedana za američku obaveštajnu mrežu i da će popravke i zamena uništenih sistema koštati milijarde dolara.

Potpunu i nezavisno potvrđenu procenu gubitaka Pentagon još nije javno predstavio, zbog čega se veliki deo dostupnih podataka zasniva na izjavama neimenovanih zvaničnika, kongresnih izvora i analizi satelitskih snimaka.

Pogođeni važni objekti u više država

Prema dostupnim izveštajima, na udaru su se našli američki objekti u Kataru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinu, Jordanu, Kuvajtu, Iraku i Saudijskoj Arabiji.

Napadi nisu bili ograničeni na prazna skladišta ili manje važne delove baza. Među pogođenim ili oštećenim objektima navode se:

• komandni i obaveštajni centri,
• radarski i protivvazdušni sistemi,
• satelitska i druga komunikaciona oprema,
• hangari i piste,
• skladišta goriva i naoružanja,
• kasarne i smeštajni objekti,
• avioni, helikopteri i bespilotne letelice.

Takva vrsta infrastrukture često zahteva godine planiranja i ogromna ulaganja. Pojedini radari, sistemi za nadzor i specijalizovana komunikaciona oprema mogu koštati desetine ili stotine miliona dolara, dok njihova zamena nije moguća u kratkom roku.

Satelitski snimci pokazali najmanje 228 pogođenih objekata i komada opreme

Posebnu pažnju izazvala je ranija analiza lista „Vašington post“, koji je pregledao veliki broj satelitskih snimaka američkih vojnih lokacija širom regiona.

Prema rezultatima te analize, iranski udari oštetili su ili uništili najmanje 228 građevina i komada vojne opreme na 15 baza i drugih lokacija koje koriste američke snage.

Na snimcima su, prema navodima lista, uočena oštećenja hangara, kasarni, skladišta goriva, aviona, radara, komunikacionih uređaja i sistema protivvazdušne odbrane. Razmere razaranja opisane su kao znatno veće od onoga što je američka administracija prethodno javno priznala. Vašington post

Satelitska analiza ipak ne može u svakom slučaju da utvrdi unutrašnju štetu, vrednost uništene opreme niti koliko je pojedini objekat ostao operativan. Zbog toga konačan broj i finansijski trošak mogu biti potvrđeni tek nakon zvanične procene.

Troškovi obnove mere se milijardama

Tačan račun još nije javno objavljen, ali američki izvori procenjuju da će samo obnova pogođenih objekata i obaveštajnih sistema zahtevati milijarde dolara.

Problem nije ograničen na sanaciju zgrada. Uništene bespilotne letelice, avioni, radari i sistemi za presretanje i komunikaciju predstavljaju mnogo veći trošak. Pojedini delovi opreme proizvode se u ograničenom broju, pa njihova zamena može trajati mesecima ili godinama.

Prema ranijim informacijama, među oštećenom opremom nalazili su se borbeni avion, dronovi MQ-9 „riper“, avioni-cisterne MC-130, helikopteri i avion E-3 „sentri“, namenjen vazdušnom osmatranju i komandovanju. Ovi podaci potiču iz medijskih izveštaja i nisu u potpunosti potvrđeni javnim dokumentima Pentagona.

Analitičari navode da se ukupni troškovi sukoba ne mogu svesti samo na utrošene rakete i municiju. U konačnu računicu moraju se uključiti popravke baza, zamena letelica i senzora, obnavljanje zaliha presretača, premeštanje jedinica i izgradnja bolje zaštićenih objekata.

Kongres tražio detalje, ali potpuni podaci nisu dostavljeni

Nedostatak zvaničnih informacija izazvao je nezadovoljstvo i među pojedinim članovima i saradnicima američkog Kongresa.

Prema NBC Newsu, kongresni izvori nedeljama su pokušavali da saznaju koliko je američke opreme uništeno i koliko će koštati njena zamena. Jedan republikanski saradnik izjavio je da predstavnici Kongresa nisu dobijali konkretne odgovore iako Pentagon istovremeno traži rekordno veliki vojni budžet.

Američka Centralna komanda nije objavila potpunu javnu procenu borbene štete. Zadržavanje pojedinih podataka može biti povezano sa operativnom bezbednošću, ali istovremeno otežava javnu kontrolu troškova i procenu stvarne spremnosti američkih snaga u regionu.

Napadi otvorili pitanje ranjivosti američke vojne mreže

Finansijska šteta nije jedina posledica napada. Iranske snage pokazale su da velikim brojem raketa i dronova mogu da opterete odbrambene sisteme raspoređene oko američkih baza.

Posebno je značajno to što su pogođeni radari, komunikaciona oprema i komandni centri – upravo sistemi od kojih zavisi pravovremeno otkrivanje i presretanje novih napada.

Američke baze u Persijskom zalivu decenijama su služile kao logistička i operativna osnova za delovanje širom Bliskog istoka. Mnoge od njih nalaze se relativno blizu Irana i u dometu njegovih balističkih raketa i bespilotnih letelica.

Najnoviji podaci mogli bi zato da pokrenu novu raspravu u Vašingtonu o tome da li je bezbedno držati velike koncentracije vojnika, aviona i skupe opreme na malom broju poznatih lokacija.

Moguća promena američke strategije

Jedna od opcija o kojoj vojni stručnjaci govore jeste raspršivanje snaga na veći broj manjih lokacija. Druga podrazumeva izgradnju čvršćih skloništa, dodatnih sistema protivvazdušne odbrane i rezervnih komunikacionih centara.

Takve promene bile bi veoma skupe, ali bi mogle da smanje rizik da jedan uspešan udar istovremeno onesposobi veći broj aviona, radara ili komandnih sistema.

Iranski napadi tako su pokazali da američke baze na Bliskom istoku ne mogu da se posmatraju kao potpuno zaštićena pozadina. One su postale neposredne mete, a pitanje njihove zaštite, obnove i budućeg rasporeda moglo bi imati dugoročne posledice po američku vojnu strategiju u čitavom regionu.

Napomena: Podaci o razmerama štete zasnovani su na izveštajima američkih medija, izjavama neimenovanih izvora i analizi satelitskih snimaka. Pentagon do trenutka objavljivanja nije javno predstavio potpunu i konačnu procenu svih gubitaka.