Kako se muško telo menja s godinama: Šta je normalno, a kada treba otići kod lekara

Starenje postepeno menja telo i um, pa muškarci s vremenom mogu primetiti razlike u nivou energije, mišićnoj snazi, snu, raspoloženju i seksualnoj funkciji. Određene promene jesu prirodan deo života, ali naglo ili izraženo pogoršanje zdravlja ne treba automatski pripisivati godinama.

Razumevanje promena koje se događaju tokom starenja može pomoći muškarcima da na vreme prepoznaju probleme i sačuvaju aktivan život.

Nasleđe i godine ne mogu se promeniti, ali svakodnevne navike, fizička aktivnost, ishrana, san, preventivni pregledi i pravovremeno lečenje imaju veliki uticaj na zdravlje i samostalnost u poznijem dobu.

Testosteron se menja, ali simptomi nisu uvek hormonski

Jedna od poznatijih promena povezanih sa starenjem muškaraca jeste postepeno smanjenje nivoa testosterona. Ovaj hormon učestvuje u održavanju mišićne i koštane mase, stvaranju crvenih krvnih zrnaca, seksualnoj želji i brojnim drugim funkcijama.

Mogući znaci njegovog nedostatka uključuju:

• smanjenu seksualnu želju;
• probleme sa erekcijom;
• gubitak mišićne mase i snage;
• smanjenje energije;
• slabiju koncentraciju;
• promene raspoloženja;
• smanjenu gustinu kostiju;
• neobjašnjivu anemiju.

Isti simptomi, međutim, mogu nastati i zbog hroničnog stresa, nedostatka sna, depresije, gojaznosti, dijabetesa, bolesti štitaste žlezde, anemije, apneje u snu, određenih lekova ili drugih zdravstvenih problema.

Zbog toga umor ili slabija seksualna funkcija sami po sebi nisu dokaz nedostatka testosterona.

Prema preporukama Endokrinološkog društva, dijagnoza hipogonadizma postavlja se samo kada postoje odgovarajući simptomi i dosledno niske vrednosti hormona. Potrebna su najmanje dva odvojena merenja testosterona u ranim jutarnjim satima, obično između 7 i 10 časova. Endokrinološko društvo

Testosteron ne bi trebalo uzimati na svoju ruku niti ga koristiti kao opšti preparat protiv starenja. Terapija se određuje individualno, nakon pregleda, potvrđene dijagnoze i razgovora o mogućim koristima i rizicima.

Mišićna masa i snaga postepeno opadaju

Gubitak mišićne mase može započeti mnogo pre starosti, a postaje izraženiji kada se čovek malo kreće, nepravilno hrani ili dugo boluje.

Slabiji mišići ne utiču samo na izgled. Oni mogu otežati ustajanje, hodanje uz stepenice, nošenje tereta i održavanje ravnoteže, čime se povećava rizik od padova i gubitka samostalnosti.

Najkorisnija kombinacija aktivnosti obuhvata:

• vežbe snage za glavne mišićne grupe;
• brzo hodanje, vožnju bicikla ili drugu aerobnu aktivnost;
• vežbe ravnoteže i pokretljivosti;
• češće prekidanje dugog sedenja.

Odraslim osobama preporučuje se najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno i vežbanje snage najmanje dva dana. Starijim osobama posebno se preporučuju i aktivnosti za poboljšanje ravnoteže. Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti

Osobe koje dugo nisu vežbale, imaju srčanu bolest, izražene bolove ili probleme sa ravnotežom trebalo bi da se posavetuju sa lekarom ili fizioterapeutom pre početka zahtevnijeg programa.

Ishrana pomaže očuvanju snage i zdravlja

Uravnotežena ishrana treba da obezbedi dovoljno proteina, povrća, voća, integralnih žitarica i izvora zdravih masti.

Proteini su posebno važni za održavanje mišića. Mogu se unositi putem ribe, jaja, nemasnog mesa, mlečnih proizvoda, mahunarki, orašastih plodova i drugih namirnica.

Potrebe nisu iste kod svakog čoveka. Osobe sa bolestima bubrega, jetre ili drugim hroničnim stanjima ne bi trebalo samostalno da povećavaju unos proteina ili koriste velike količine proteinskih suplemenata bez stručnog saveta.

Važno je voditi računa i o telesnoj masi. Višak masnog tkiva može povećati rizik od dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, apneje u snu i problema sa zglobovima, dok naglo neželjeno mršavljenje može ukazivati na bolest ili gubitak mišićne mase.

Kosti takođe zahtevaju pažnju

Gustina kostiju može opadati i kod muškaraca, iako se osteoporoza često pogrešno posmatra isključivo kao problem žena.

Rizik može biti veći kod muškaraca koji:

• dugo koriste kortikosteroide;
• imaju veoma nisku telesnu masu;
• puše ili prekomerno piju alkohol;
• imaju potvrđeno nizak testosteron;
• ranije su pretrpeli prelom nakon lakšeg pada;
• imaju određene bolesti creva, bubrega ili endokrinog sistema.

Vežbe snage i aktivnosti pri kojima telo nosi sopstvenu težinu pomažu očuvanju koštanog i mišićnog sistema. Kalcijum i vitamin D najbolje je obezbediti pravilnom ishranom, dok su suplementi potrebni samo kada postoji opravdan razlog i preporuka stručnjaka.

Potreba za snom ne nestaje sa godinama

Stariji ljudi mogu ranije odlaziti na spavanje, buditi se tokom noći ili imati lakši san. To, međutim, ne znači da im je potreban znatno kraći odmor.

Nacionalni institut za starenje navodi da je većini starijih odraslih osoba i dalje potrebno približno sedam do devet sati sna. Nacionalni institut za starenje

Boljem snu mogu doprineti:

• približno isto vreme odlaska na spavanje i ustajanja;
• smanjenje kofeina u drugom delu dana;
• izbegavanje obilnih obroka i alkohola pred spavanje;
• redovno dnevno kretanje;
• tamna, tiha i prijatno rashlađena prostorija;
• ograničavanje korišćenja telefona i drugih ekrana pred spavanje.

Glasno hrkanje, gušenje u snu, česta jutarnja glavobolja i jaka pospanost tokom dana mogu ukazivati na apneju u snu. To stanje zahteva pregled jer može negativno uticati na krvni pritisak, srce, raspoloženje i koncentraciju.

Psihičko zdravlje jednako je važno kao fizičko

Penzionisanje, gubitak bliskih osoba, promena porodičnih odnosa, usamljenost ili smanjena pokretljivost mogu uticati na raspoloženje i motivaciju.

Povremena tuga nije isto što i depresija. Ako bezvoljnost, gubitak interesovanja, razdražljivost, povlačenje, poremećaj sna ili osećaj beznadežnosti traju duže od dve nedelje, poželjno je obratiti se lekaru ili stručnjaku za mentalno zdravlje.

Društveni kontakti, redovno kretanje, hobiji, volontiranje i aktivnosti koje čoveku daju osećaj svrhe mogu imati značajnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja.

Preventivni pregledi ne treba da počnu tek kada se pojave tegobe

Redovne kontrole omogućavaju da se problemi otkriju dok još ne izazivaju očigledne simptome.

U zavisnosti od godina, porodične istorije i postojećih bolesti, lekar može preporučiti proveru:

• krvnog pritiska;
• glukoze ili HbA1c;
• holesterola i triglicerida;
• telesne mase i obima struka;
• krvne slike;
• funkcije bubrega i jetre;
• vida i sluha;
• stanja kostiju;
• rizika od raka debelog creva;
• zdravlja prostate;
• vakcinalnog statusa.

Ne postoji jedan raspored koji odgovara svim muškarcima. Pregledi i testovi određuju se prema individualnom riziku, simptomima i preporukama lekara.

Koje promene ne treba pripisivati samo godinama?

Lekarski pregled posebno je važan ako se pojave:

• nagli ili neobjašnjiv gubitak telesne mase;
• uporan umor koji remeti svakodnevni život;
• bol ili pritisak u grudima;
• nedostatak vazduha;
• nesvestica ili nova slabost;
• krv u mokraći ili stolici;
• nagle promene pamćenja ili ponašanja;
• novi problemi sa ravnotežom;
• dugotrajno loše raspoloženje;
• izražene promene mokrenja;
• uporna erektilna disfunkcija.

Takve tegobe mogu imati uzroke koji se uspešno leče, ali samo ako se pravilno procene.

Starenje ne znači odustajanje od aktivnog života

Godine donose promene, ali ne određuju same po sebi koliko će čovek biti snažan, samostalan i zadovoljan.

Redovno kretanje, vežbe snage, kvalitetna ishrana, dovoljno sna, prestanak pušenja, umereno konzumiranje alkohola, društvena povezanost i preventivni pregledi mogu znatno doprineti očuvanju zdravlja.

Najvažnije je ne zanemarivati nove simptome i ne prihvatati svako pogoršanje kao „normalnu starost“. Pravovremena reakcija često omogućava da muškarac i u poznijim godinama zadrži dobru kondiciju, samostalnost i kvalitet života.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled, dijagnozu niti individualni savet lekara.