Masna jetra i povišen holesterol: Šta zaista pomaže i zašto „detoks“ sokovi nisu rešenje

Povišen nivo LDL, takozvanog „lošeg“ holesterola, povezan je sa stvaranjem naslaga u krvnim sudovima i većim rizikom od srčanog i moždanog udara. HDL se često naziva „dobrim“ holesterolom jer učestvuje u prenošenju viška holesterola prema jetri, gde se dalje obrađuje i uklanja iz organizma.

Iako deo holesterola unosimo hranom, organizam ga i sam proizvodi, prvenstveno u jetri. Holesterol nije neprijatelj organizma — potreban je za izgradnju ćelijskih membrana, stvaranje određenih hormona i obavljanje drugih važnih funkcija. Problem nastaje kada u krvi ima previše LDL holesterola ili kada su povišeni i drugi faktori rizika.

Govoreći o masnoj jetri i povišenim masnoćama u krvi, dr Predrag Nenadić ukazao je na ulogu prekomernog unosa šećera, rafinisanih ugljenih hidrata i industrijski prerađenih proizvoda. Ipak, pojedine tvrdnje o mastima i „čišćenju“ jetre zahtevaju dodatno objašnjenje kako se ne bi stvorio pogrešan utisak.

Masna jetra ne nastaje samo zbog masne hrane

Metabolička masna bolest jetre, ranije poznata kao nealkoholna masna bolest jetre, nastaje kada se previše masti nakupi u ćelijama jetre. Češća je kod osoba koje imaju višak kilograma, insulinsku rezistenciju, dijabetes tipa 2, metabolički sindrom ili povišene trigliceride.

Zbog toga nije tačno da je za njen nastanak odgovorna isključivo masna hrana. Višak kalorija, zaslađena pića, velike količine dodatih šećera i rafinisanih ugljenih hidrata takođe mogu doprineti nakupljanju masti u jetri.

Posebno se izdvaja prekomeran unos fruktoze iz zaslađenih pića i proizvoda sa dodatim šećerima. Istraživanja su povezala visok unos dodatih šećera i glukozno-fruktoznog sirupa sa gojaznošću, dijabetesom, povišenim trigliceridima i masnom bolešću jetre.

To, međutim, ne znači da vrsta masti u ishrani nije važna. Zasićene i trans masti mogu povećati LDL holesterol, dok se u uravnoteženoj ishrani prednost daje nezasićenim mastima iz maslinovog ulja, ribe, orašastih plodova i semenki.

Zato slaninu, domaću mast i masno meso ne bi trebalo predstavljati kao terapiju za masnu jetru. Mogu biti deo ishrane u ograničenim količinama, ali njihov veći unos nije preporučeni način za smanjenje LDL holesterola ili lečenje bolesti jetre.

Kakvu ulogu ima holin?

Holin je važan nutrijent koji učestvuje u radu ćelija, metabolizmu i prenošenju masti. Nalazi se u jajima, mesu, ribi, mlečnim proizvodima, pasulju, soji i pojedinim vrstama povrća.

Izražen nedostatak holina može doprineti oštećenju jetre i nakupljanju masti, ali je takav nedostatak kod zdravih odraslih osoba relativno redak. To ne znači da dodatni holin ili veće količine slanine predstavljaju lek za masnu jetru. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se precizno utvrdilo kakvu ulogu unos holina ima u sprečavanju i lečenju ovog stanja.

Suplementi holina ne bi trebalo da se uzimaju bez razloga i stručnog saveta, jer i prevelike količine mogu izazvati neželjene posledice.

Povišeni trigliceridi nisu samo posledica masne hrane

Na nivo triglicerida mogu uticati višak telesne mase, fizička neaktivnost, genetika, dijabetes, bolesti štitne žlezde, određeni lekovi, alkohol i način ishrane.

Velike količine zaslađenih pića, slatkiša, belog hleba, peciva, rafinisanog brašna i drugih lako svarljivih ugljenih hidrata mogu doprineti povećanju triglicerida. Zbog toga osoba može imati povišene vrednosti čak i ako ne jede mnogo masnog mesa.

Ipak, nije opravdano tvrditi da su voće ili hleb uvek jedini uzrok. Važni su ukupna količina hrane, vrsta ugljenih hidrata, telesna masa, fizička aktivnost i postojeće bolesti.

Celo voće se razlikuje od zaslađenih sokova jer sadrži vlakna i obično sporije utiče na nivo šećera u krvi. Voćne i industrijski zaslađene sokove treba ograničiti, naročito ako osoba ima povišene trigliceride, insulinsku rezistenciju ili masnu jetru.

Može li jetra da se „očisti“ sokovima i čajevima?

Jetra je organ koji svakodnevno obrađuje hranljive materije, lekove i štetne supstance. Ne postoji poseban sok, čaj ili kratkotrajna „detoks“ dijeta koja može oprati jetru i preko noći ukloniti nakupljenu mast.

Prema američkom Nacionalnom centru za komplementarno i integrativno zdravlje, nema ubedljivih dokaza da komercijalni programi „detoksikacije“ uklanjaju toksine iz organizma ili pružaju dugoročnu korist za regulisanje telesne težine.

Pojedini biljni preparati mogu stupiti u interakciju sa lekovima ili čak oštetiti jetru. Zbog toga lincuru, maslačak, čičak i druge biljke ne treba koristiti kao zamenu za pregled i terapiju, posebno kod osoba koje već imaju bolest jetre ili koriste više lekova.

Dovoljan unos vode važan je za normalno funkcionisanje organizma, ali samo povećanje količine vode ne može ukloniti mast iz jetre.

Šta zaista može pomoći masnoj jetri?

Najvažnije mere nisu kratkotrajne kure, već održive promene životnih navika:

• postepeno smanjenje telesne mase ako postoji višak kilograma;
• redovna fizička aktivnost;
• ograničavanje zaslađenih pića, slatkiša i dodatih šećera;
• smanjenje unosa alkohola ili potpuno izbegavanje, prema savetu lekara;
• više povrća, mahunarki, integralnih žitarica i hrane bogate vlaknima;
• zamena dela zasićenih masti nezasićenim mastima;
• češći unos ribe, posebno plave;
• kontrola šećera u krvi, krvnog pritiska, triglicerida i holesterola;
• uzimanje propisane terapije bez samostalnog prekidanja.

Kod osoba sa viškom kilograma postepeno mršavljenje može smanjiti količinu masti, zapaljenje i ožiljavanje jetre. Naglo izgladnjivanje i ekstremne dijete nisu preporučeni.

Masna jetra često nema jasne simptome

Akne, perutanje kože, lomljivi nokti ili svrab nisu pouzdani znaci masne jetre. Ovo stanje često ne izaziva nikakve simptome, a kod nekih ljudi mogu se pojaviti umor ili nelagodnost u gornjem desnom delu stomaka.

Dijagnoza se ne postavlja na osnovu izgleda kože, već na osnovu razgovora sa lekarom, pregleda, krvnih analiza i snimanja jetre. U određenim slučajevima potrebna su dodatna ispitivanja kako bi se procenilo postoji li zapaljenje ili ožiljavanje tkiva.

Osobe koje imaju povišene vrednosti ALT i AST, visok LDL ili trigliceride, dijabetes, insulinsku rezistenciju, višak kilograma ili nalaz masne jetre na ultrazvuku trebalo bi da se posavetuju sa lekarom.

Najvažnija poruka je jednostavna: jetri nisu potrebne agresivne kure za „čišćenje“, već dugoročno uravnotežena ishrana, kretanje, kontrola telesne mase i odgovarajuća medicinska procena.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za pregled, dijagnozu ili terapiju. Ishranu, suplemente i lekove ne treba menjati bez razgovora sa lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom.