Sedmogodišnji Mateo poželeo je psa na jedan dan: Susret u parku prerastao je u posebno prijateljstvo
Sedmogodišnji Mateo, koji je zbog bolesti koristio invalidska kolica, dugo je želeo psa. Kada je u parku upoznao Havijera i njegovog velikog crnog psa Bruna, zamolio je da makar tog dana bude njegov vlasnik. Njegovo pitanje postalo je početak prijateljstva koje je obeležilo dečakove poslednje nedelje života.
Bolest je promenila Mateovu svakodnevicu. Mnogo vremena provodio je u bolnici, a umor i lečenje ograničavali su aktivnosti u kojima je ranije uživao. Njegova majka primećivala je da postaje tiši, ali želja da ima psa nije ga napuštala.
Jednog dana u parku ugledao je muškarca obrijane glave, s tetovažama i ožiljkom na licu. Pored njega je stajao veliki crni pas. Prema opisu priče, pojedini prolaznici držali su se na odstojanju, a i Mateova majka u početku je osetila nelagodu.
Dečak je, međutim, gledao samo psa.
„Mogu li da budem vlasnik tvog psa, samo danas?“
Mateovo pitanje iznenadilo je muškarca. Kleknuo je kako bi razgovarao s njim i predstavio se kao Havijer. Rekao mu je da se pas zove Bruno.
Uz Havijerov nadzor, Bruno je mirno prišao kolicima i spustio glavu u dečakovo krilo. Mateo ga je pomilovao i nasmešio se.
Njegovoj majci taj osmeh značio je mnogo posle dugih meseci brige.
Havijer je rekao da Mateo može da provodi vreme s Brunom. Kada ga je dečak upitao da li to važi samo za taj dan, odgovorio je da će dolaziti kad god bude mogao i kada Mateu bude potrebno društvo.
Posete su nastavili u bolnici
Prema priči, Havijer je već sledećeg jutra došao u bolnicu s Brunom i dokumentacijom koju je pokazao osoblju. Nakon odobrenja posete, pas je ušao u Mateovu sobu i legao pored kreveta.
Njihovi dolasci ubrzo su postali redovni.
Mateo je uživao u Brunovom društvu, a majka je primećivala da se tokom poseta lakše opušta. Havijer je ostajao uz njih, čitao dečaku priče i pomagao oko obroka.
Te posete nisu promenile tok bolesti, ali su Mateu donele druženje i trenutke radosti u bolničkoj svakodnevici.
Havijer je nosio sopstveni gubitak
Jedne večeri Mateova majka upitala je Havijera zašto im posvećuje toliko vremena.
Ispričao joj je da su njegova supruga i ćerka poginule u požaru. Nakon njihove smrti teško je pronalazio smisao u svakodnevnom životu.
Bruno mu je bio važan oslonac. Havijer je verovao da je i pas osetio promenu u njihovom domu, ali je susret s Mateom obojici doneo novu rutinu.
„Mateo nije video našu tugu ni moj izgled. Video je prijatelje“, objasnio je.
Dečak nije znao njegovu prošlost kada mu je prišao u parku. Želeo je samo da upozna Bruna. Havijeru je upravo ta neposrednost mnogo značila.
Bruno je postao deo Mateove svakodnevice
Kako su nedelje prolazile, Mateo je svakog dana pitao da li Bruno dolazi.
Za pseću ogrlicu napravljena je pločica s natpisom „Mateov najbolji prijatelj“. Taj mali znak njihove povezanosti posebno je radovao dečaka.
Uprkos podršci porodice, lečenju i trenucima koje je provodio s prijateljima, njegovo zdravstveno stanje nastavilo je da se pogoršava.
Prema završetku priče, Havijer i Bruno bili su uz njega i tokom poslednje posete. Mateo je pogledao majku, psa i Havijera i zahvalio im se.
Ubrzo nakon toga je preminuo.
Na sahrani je Havijer rekao da Mateo nije bio njegov sin, ali da mu je njihovo prijateljstvo pomoglo da ponovo pronađe razlog da bude prisutan u životima drugih.
Prijateljstvo je ostavilo trag
Havijer i Bruno ostali su u kontaktu s Mateovom majkom. Posećivali su njegov grob i čuvali uspomenu na susret koji ih je povezao.
Kasnije su, prema priči, prošli potrebnu obuku i postali sertifikovani tim za terapijske posete. Počeli su da dolaze u bolnice, gde je Bruno pravio društvo drugoj deci, dok je Havijer čitao priče i razgovarao s porodicama.
Za Mateovu majku to je bio važan nastavak prijateljstva njenog sina. Njegova želja nije promenila ishod bolesti, ali mu je donela bliskost koju je dugo priželjkivao.
Dečak koji je poželeo psa samo na jedan dan dobio je prijatelja koji mu se vraćao. Havijer je, zahvaljujući tom susretu, pronašao način da nastavi da pruža društvo i podršku drugima.
Napomena: Priča je preneta bez podataka koji bi omogućili nezavisnu potvrdu događaja.
