Bivši pacijent Jankomira izneo teške optužbe – tvrdi da je umesto podrške doživeo ponižavanje i strah

Posle smrti Kristiana Josipa Periša u zagrebačkoj Klinici za psihijatriju Sveti Ivan, Indexu se javio muškarac koji se 2022. godine lečio na istom odeljenju. U svom svedočenju tvrdi da je tokom hospitalizacije bio izložen vređanju, pretnjama vezivanjem i postupanju zbog kojeg se osećao bespomoćno.

Sagovornik je zatražio anonimnost, dok je njegov identitet poznat redakciji Indexa. Objasnio je da je i ranije razmišljao o javnom istupanju, ali da je sumnjao može li pojedinac bilo šta da promeni.

Vest o smrti tridesetdvogodišnjeg Periša podstakla ga je da progovori. U vezi sa tim slučajem, četvorici medicinskih tehničara određen je istražni zatvor zbog sumnje na teško ubistvo. Njihova odgovornost tek treba da bude utvrđena u postupku.

Iskaz bivšeg pacijenta odnosi se na njegovo ranije lečenje i predstavlja zasebne navode o postupanju osoblja.

Sam je došao u bolnicu tražeći pomoć

Muškarac navodi da se u Jankomir javio 13. januara 2022. godine, tokom teške depresivne epizode. Tog jutra odvezao je tadašnju devojku na posao, a potom posetio roditelje.

Majka ga je, prema njegovim rečima, podstakla da potraži stručnu pomoć. I sam je osećao da više ne uspeva da funkcioniše kao ranije.

Odvezao se na hitni prijem, gde je pokušao da objasni koliko mu je teško. Nakon prijema upućen je na odeljenje 11.

Prvi susret sa tehničarem opisuje kao ljubazan. Kada mu je rečeno da će razgovarati sa lekarkom, osetio je olakšanje i nadu da će dobiti potrebnu podršku.

Međutim, tvrdi da je razgovor koji je usledio izgledao potpuno drugačije.

Navodi da ga je lekarka vređala

Prema njegovom iskazu, nakon približno pola sata čekanja lekarka mu se obratila psovkama i ponižavajućim komentarima. Kaže da je počeo da se trese od straha i da nije razumeo zbog čega se prema njemu tako postupa.

Tvrdi i da je njegovo uznemirenje potom protumačeno kao znak paranoičnosti.

Identitet lekarke nije objavljen u prenetom tekstu. Njegov iskaz ne sadrži njeno objašnjenje događaja, pa navode o njenom postupanju treba posmatrati kao optužbe sagovornika.

Muškarac kaže da je tražio razgovor, ali da je dobio lek Leponex oralnim putem. Navodi da je terapiju prihvatio jer se plašio da bi u suprotnom mogao biti vezan.

Posle uzimanja leka, kako opisuje, bio je izrazito omamljen. Seća se samo delova događaja i tvrdi da se u jednom trenutku srušio ispred trpezarije.

Tvrdi da je danima molio da ga neko sasluša

Prva tri dana hospitalizacije opisuje kao period tokom kojeg nije uspevao da dobije razgovor kakav je tražio. Navodi da je primao različite lekove, da je teško ustajao iz kreveta i da se osećao sve lošije.

Prema njegovim rečima, tokom jedne vizite plakao je i molio osoblje da preduzme nešto. Tvrdi da je umesto razgovora dobio komentar koji je doživeo kao dodatno poniženje.

Nakon približno nedelju dana, kaže, predložena mu je dugodelujuća injekcija Risperdal Consta. Kada je odbio, navodno mu je rečeno da će biti vezan i da će terapiju dobiti prinudno. Na kraju je pristao.

Opravdanost konkretne terapije i način njene primene ne mogu se proceniti samo na osnovu ovog svedočenja. Za takvu procenu potrebni su medicinska dokumentacija, podaci o tadašnjem stanju pacijenta i stručno razmatranje postupaka.

Psihološkinju izdvaja kao osobu koja mu je pomogla

Bivši pacijent posebno ističe psihološkinju za koju kaže da ga je saslušala i zalagala se da dobije drugačiju pomoć.

Prema njegovom iskazu, nakon 35 dana premešten je na drugo odeljenje. Navodi da mu je tada jedan lekar rekao da je prethodna dijagnoza bila pogrešna, ali dodaje da nije razumeo na šta se tačno odnosio taj komentar.

Kako kaže, u njegovoj dokumentaciji tokom lečenja bili su navedeni generalizovani anksiozni poremećaj i depresija.

Na odeljenju za afektivne poremećaje proveo je još približno pet meseci. Tvrdi da je o prethodnom iskustvu razgovarao i sa Majdom Grah, koja je tada vodila odeljenje, a danas je direktorka Klinike. Prema njegovim rečima, odgovorila mu je da i lekari ponekad greše.

Opisuje i neprijatnu komunikaciju sa pojedinim tehničarima. Navodi da je na zajedničkim sastancima slušao omalovažavajuće ocene o sposobnostima i vrednosti pacijenata.

Oporavak povezuje sa kasnijom promenom lečenja

Ukupno je u bolnici proveo više od pola godine. Po izlasku je, prema sopstvenoj proceni, osećao samo delimično poboljšanje.

Značajniji napredak vezuje za 2024. godinu, kada je pronašao drugog lekara. Kaže da mu je terapija tada postepeno promenjena i da je počeo da se oseća bolje.

Naglašava da podržava psihijatrijsko lečenje i smatra da lekovi mogu imati važnu ulogu u oporavku. Njegove zamerke odnose se na postupanje koje opisuje, nedostatak razgovora i osećaj da njegove primedbe nisu ozbiljno razmatrane.

U dostavljenom izveštaju nisu navedeni rezultati nezavisne provere njegovih pojedinačnih optužbi niti odgovor bolnice na ovaj konkretan iskaz. Za utvrđivanje okolnosti važni su medicinski zapisi, izjave uključenih osoba i postupanje nadležnih.