Kvržica u ustima: Kada je bezazlena, a kada treba otići kod stomatologa
Prala sam zube kada sam jezikom napipala nešto neobično – malu i čvrstu kvržicu sa unutrašnje strane obraza koju ranije nisam primećivala. Odmah sam pomislila na najgori mogući scenario. Narednih sat vremena provela sam gledajući je u ogledalu i ubeđujući sebe da je u pitanju ozbiljna bolest.
Ispostavilo se da je kvržica bila posledica manje iritacije i da se radilo o maloj cisti koja je nestala sama od sebe nakon nekoliko nedelja.
Iako mnoge promene u ustima nisu opasne, nije dobro potpuno ih zanemariti. Važno je pratiti koliko dugo traju, da li se menjaju i da li ih prate drugi simptomi.
Zašto nastaju kvržice u ustima?
Kvržica, ranica ili otok u ustima mogu imati brojne uzroke. Često nastaju zbog slučajnog ugriza, oštrog zuba, proteze koja ne naleže pravilno, infekcije ili začepljenja kanala pljuvačne žlezde.
Među čestim promenama nalaze se:
- afte;
- herpes na usnama;
- mukokele, odnosno sluzne ciste;
- benigni fibromi;
- papilomi;
- infekcije i upale;
- povrede izazvane ugrizom ili stalnim trenjem.
Izgled promene nije dovoljan za sigurnu dijagnozu. Ako kvržica traje, raste ili se ponavlja, najbolje je da je pregleda stomatolog ili lekar.
Afte
Afte su plitke i obično bolne ranice koje se pojavljuju sa unutrašnje strane usana i obraza, na desnima ili ispod jezika. Najčešće su okrugle ili ovalne, sa svetlijim središtem i crvenim rubom.
Mogu se pojaviti posle povrede, tokom perioda stresa ili nakon konzumiranja određene hrane. Većina manjih afti zaceli u roku od jedne do dve nedelje.
Ako su ranice veoma velike, često se vraćaju ili ne prolaze, potrebno je potražiti savet stomatologa ili lekara.
Herpes na usnama
Herpes se najčešće pojavljuje na usni ili oko nje u obliku manjih plikova ispunjenih tečnošću. Promene se mogu javiti u grupi, nakon čega pucaju, stvaraju krastu i postepeno zaceljuju.
Uzrok je virus herpes simpleks, a promene su zarazne dok su aktivne. Antivirusna terapija može skratiti trajanje simptoma ako se započne dovoljno rano, ali o njenoj primeni treba razgovarati sa lekarom ili farmaceutom.
Mukokela ili sluzna cista
Mukokela je mala cista ispunjena bistrom tečnošću koja nastaje kada se kanal pljuvačne žlezde povredi ili začepi. Često se pojavljuje na unutrašnjoj strani donje usne ili obraza, naročito nakon ugriza.
Obično je meka, zaobljena, bezbolna i može imati providnu ili blago plavičastu boju. Mnoge mukokele nestanu same, ali promenu koja traje, raste ili otežava govor, žvakanje ili gutanje treba da pregleda stručnjak. MedlinePlus navodi da mukokele često nastaju upravo posle grickanja ili druge povrede sluzokože.
Kvržicu ne treba samostalno probadati ili cediti, jer to može izazvati infekciju ili dodatno oštećenje.
Fibrom
Fibrom je dobroćudna izraslina vezivnog tkiva koja može nastati zbog dugotrajne iritacije, kao što su stalno grickanje obraza, oštar zub ili neodgovarajuća proteza.
Najčešće izgleda kao glatka, čvrsta i svetloružičasta kvržica. Iako uglavnom nije opasan, stomatolog treba da potvrdi o kakvoj se promeni radi. Ako smeta pri žvakanju, stalno se povređuje ili raste, može biti uklonjen.
Papilom
Oralni papilom može izgledati kao mala, bezbolna izraslina neravne površine. Pojedine takve promene mogu biti povezane sa humanim papiloma virusom, ali njihov izgled može podsećati i na druga oboljenja.
Zato svaku novu izraslinu koja ne nestaje ne treba unapred proglašavati bezazlenom. Stomatolog ili specijalista oralne medicine može proceniti da li je potrebno uklanjanje i analiza tkiva.
Kada promena može biti ozbiljnija?
Karcinom usne duplje ponekad počinje kao ranica, zadebljanje, crvena ili bela mrlja ili kvržica koja u početku ne mora da boli. To ne znači da je svaka takva promena maligna, ali uporne simptome treba proveriti.
Američki Nacionalni institut za stomatološka i kraniofacijalna istraživanja savetuje pregled ako ranica, iritacija, kvržica ili zadebljanje traju duže od dve nedelje. Britanska zdravstvena služba kao važan znak navodi ranicu koja ne zarasta duže od tri nedelje. Praktično pravilo je zato jednostavno: ako promena ne pokazuje jasno poboljšanje u roku od dve do tri nedelje, zakažite pregled kod stomatologa ili lekara. NIDCR – simptomi oralnog karcinoma i NHS – simptomi karcinoma usne duplje.
Simptomi koje ne treba ignorisati
Pregled je posebno važan ako primetite:
- ranicu ili kvržicu koja ne zaceljuje;
- crvenu ili belu mrlju koja ne nestaje;
- promenu koja raste ili lako krvari;
- uporan bol ili utrnulost usne, jezika, usta ili lica;
- otežano žvakanje, gutanje, govor ili pomeranje jezika i vilice;
- promuklost ili osećaj da je nešto zastalo u grlu;
- neobjašnjivo klimanje zuba ili promenu načina na koji proteza naleže;
- kvržicu ili otok na vratu i ispod vilice;
- neobjašnjiv gubitak telesne težine.
Iznenadan otok jezika ili grla, naročito ako otežava disanje ili gutanje, zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Ko ima povećan rizik?
Najvažniji faktori rizika za karcinome usta i grla uključuju upotrebu duvana, prekomerno konzumiranje alkohola i određene visokorizične tipove HPV-a. Kombinovanje duvana i većih količina alkohola dodatno povećava rizik. Američki Nacionalni institut za rak navodi ove faktore među najvažnijim rizicima za karcinome usne duplje i ždrela.
Rizik ne znači da će osoba sigurno oboleti, kao što odsustvo ovih faktora ne znači da upornu promenu treba zanemariti.
Kako zaštititi zdravlje usne duplje?
Redovno perite zube, koristite odgovarajuća sredstva za čišćenje prostora između zuba i odlazite na stomatološke preglede. Obratite pažnju na nove ranice, mrlje, otoke i kvržice, ali nemojte ih samostalno dijagnostikovati.
Ako se promena pojavila nakon ugriza ili druge jasne iritacije, pratite da li se smanjuje kada uzrok prestane. Ukoliko traje dve do tri nedelje, pogoršava se ili je praćena upozoravajućim simptomima, zakažite pregled.
Najvažnije je ne paničiti, ali ni ignorisati promenu. Većina kvržica ima bezazlen uzrok, a pravovremeni stručni pregled je najbezbedniji način da saznate o čemu je reč.
Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za pregled, dijagnozu ili savet stomatologa i lekara.
