Avantura na zahtevnoj stazi pretvorila se u borbu za povratak: Ignorisala je iscrpljenost dok više nije mogla sama da hoda
Grupa prijatelja krenula je rano ujutru na jednu od najzahtevnijih planinarskih staza u regionu. Bili su dobro raspoloženi, sigurni u svoju kondiciju i odlučni da stignu do krajnjeg odredišta.
Među njima se nalazila i mlada žena koja nije imala mnogo iskustva sa dugim i zahtevnim usponima. Ipak, verovala je da može da održi tempo ostatka grupe.
Kako je dan odmicao, temperatura je rasla, teren postajao sve strmiji, a njena snaga počela da opada. Umesto da prizna koliko se loše oseća, nastavila je da hoda – sve dok telo više nije moglo da izdrži.
Vrućina i težak teren počeli su da ostavljaju posledice
Prvi deo puta protekao je bez većih problema. Prijatelji su razgovarali, pravili kraće pauze i ohrabrivali jedni druge dok su prolazili kroz zahtevne delove staze.
Međutim, višesatno hodanje po vrućini postepeno je trošilo njihove zalihe vode i energije. Mlada žena počela je da usporava, ali je pokušavala da uveri ostale da je dobro.
Nije želela da zbog nje prekinu uspon niti da pomisle da nije dovoljno spremna. Upravo ta potreba da nastavi po svaku cenu mogla je da pretvori iscrpljenost u mnogo ozbiljniji zdravstveni problem.
Do kasnog popodneva njeni simptomi više nisu mogli da se sakriju.
Počela je da posrće i gubi ravnotežu
Svedoci su, prema priči, opisali kako je mlada žena počela nesigurno da hoda, posrće i gubi ravnotežu. Delovala je izrazito umorno i jedva je uspevala da napravi nekoliko koraka bez pomoći.
Prijatelji su odmah zaustavili planinarenje. Pomogli su joj da sedne i odmori se, dali joj vodu i odlučili da se vrate prema mestu na kojem su ostavili vozilo.
Tada su shvatili da će povratak biti mnogo teži od uspona.
Žena više nije mogla samostalno da hoda. Morala je da se oslanja na ljude oko sebe, dok je svaki naredni korak postajao novi izazov.
Grupa je odustala od planiranog cilja i svu pažnju usmerila na to da je bezbedno izvede sa staze.
Oporavila se nakon odmora i odgovarajuće nege
Prema dostavljenoj priči, žena se oporavila nakon što je dobila odgovarajuću pomoć i dovoljno vremena za odmor.
Nije navedeno da li je pregledana u zdravstvenoj ustanovi niti da li joj je postavljena konkretna dijagnoza. Zbog toga se ne može tvrditi da je imala toplotnu iscrpljenost ili neki drugi određeni zdravstveni problem.
Ipak, kombinacija visoke temperature, fizičkog napora, nedovoljne hidratacije, izrazite slabosti i problema sa ravnotežom predstavlja upozorenje koje ne bi trebalo ignorisati.
Kako prepoznati toplotnu iscrpljenost?
Prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, simptomi pregrevanja mogu uključivati:
- obilno znojenje;
- neuobičajenu slabost i umor;
- vrtoglavicu;
- glavobolju;
- mučninu;
- grčeve u mišićima;
- otežano disanje;
- nestabilnost pri hodu.
Kod toplotne iscrpljenosti koža može biti hladna, bleda i vlažna. Osoba može delovati potpuno iscrpljeno, žaliti se na mučninu ili govoriti da više nema snage da nastavi. CDC – kako vrućina utiče na zdravlje
Ako se pojave takvi znaci, aktivnost treba odmah prekinuti. Nastavljanje uspona iz stida, tvrdoglavosti ili straha da će se grupa razočarati može dovesti do brzog pogoršanja.
Koji znaci zahtevaju hitnu medicinsku pomoć?
Toplotni udar je mnogo ozbiljnije stanje i predstavlja medicinsku hitnost. Posebno su zabrinjavajući:
- zbunjenost i dezorijentacija;
- nerazgovetan govor;
- neobično ponašanje;
- nesvestica;
- veoma vruća koža;
- ubrzan puls;
- napadi ili nemogućnost normalnog reagovanja.
Ako planinar pokazuje takve simptome, potrebno je odmah pozvati lokalnu službu spasavanja ili hitnu pomoć. Osobu treba rashlađivati i ne ostavljati je samu. Nacionalna služba parkova SAD – bezbednost na planinarenju
Osobi koja je zbunjena, bez svesti, povraća ili ne može normalno da guta ne treba na silu davati vodu.
Šta uraditi kada nekome pozli na stazi?
Kod pojave znakova iscrpljenosti potrebno je:
- odmah prekinuti fizičku aktivnost;
- skloniti osobu u hladovinu;
- ukloniti suvišne slojeve i olabaviti tesnu odeću;
- rashlađivati je vodom, vlažnim tkaninama i strujanjem vazduha;
- davati male gutljaje vode samo ako je potpuno svesna i može bezbedno da guta;
- pozvati pomoć ako se stanje ne popravlja ili se pogoršava.
U udaljenim predelima spasilačkim ekipama može biti potrebno mnogo vremena da stignu. Zato ne treba čekati da osoba potpuno izgubi snagu pre nego što se zatraži pomoć.
Nacionalna služba parkova savetuje da se planinarenje odmah prekine, osoba premesti u hlad i započne rashlađivanje dok se čeka dolazak spasilaca. NPS – bolesti izazvane vrućinom
Priprema mora biti prilagođena najmanje iskusnom članu grupe
Pre polaska na zahtevnu stazu potrebno je proveriti:
- dužinu i ukupan uspon rute;
- vremensku prognozu i upozorenja;
- dostupnost vode i zaklona;
- fizičku spremnost svakog učesnika;
- vreme potrebno za bezbedan povratak;
- dostupnost mobilnog signala i spasilačkih službi.
Grupa treba da se kreće tempom koji odgovara najmanje iskusnom članu. Takođe je korisno unapred odrediti vreme za povratak, bez obzira na to da li je planirani cilj dostignut.
Treba poneti dovoljno vode, rezervu tečnosti, hranu, elektrolite, zaštitu od sunca, osnovni pribor prve pomoći, mapu i napunjen telefon ili drugi uređaj za komunikaciju.
Neko ko ne učestvuje u turi trebalo bi da zna kojom rutom grupa ide i kada se očekuje njen povratak.
Najvažnije je vratiti se bezbedno
Ova priča pokazuje da odustajanje nije znak slabosti. Telo često šalje upozorenja mnogo pre nego što nastane ozbiljna opasnost, ali ih ljudi ignorišu jer ne žele da uspore druge ili odustanu od cilja.
Vrh, vidikovac ili kraj staze mogu sačekati drugu priliku.
Najvažniji uspeh nije stići najdalje, već prepoznati trenutak kada treba stati i obezbediti da se svi članovi grupe vrate kući.
Napomena: Dostavljeni tekst ne sadrži imena učesnika, datum, lokaciju niti medicinsku dokumentaciju, pa konkretan događaj nije moguće nezavisno proveriti. Zdravstvene informacije zasnovane su na zvaničnim preporukama CDC-a i Nacionalne službe parkova SAD i ne zamenjuju stručni medicinski savet.
