Tramp upozorio da bi Španija mogla postati „uništena zemlja“ zbog migrantske krize
Američki predsednik Donald Tramp oštro je kritikovao način na koji se Španija suočava sa posledicama velikog priliva migranata u Seutu, upozorivši da bi zemlja mogla biti ozbiljno ugrožena ukoliko vlasti ne stave situaciju pod kontrolu. U intervjuu za britanski GB News ponovo je otvorio i pitanje španskih izdvajanja za odbranu.
Seuta, španska enklava na severu Afrike, suočava se sa ozbiljnom humanitarnom i bezbednosnom krizom nakon što je krajem jula veliki broj ljudi prešao granicu iz Maroka.
Većina migranata u međuvremenu se vratila ili je vraćena u Maroko, ali nekoliko hiljada ljudi i dalje se nalazi u gradu. Nagli priliv opteretio je smeštajne kapacitete, zdravstvene službe i druge lokalne institucije, dok vlasti pokušavaju da registruju one koji su ostali i utvrde njihov pravni status.
Tramp povezao migracije i izdvajanja za NATO
Komentarišući događaje u Seuti, Tramp je izjavio da bi posledice migrantske krize mogle biti veoma ozbiljne za Španiju.
„Španija će biti uništena zemlja. Imao sam i sopstvenih problema sa Španijom jer se ona ne ponaša dobro kada je reč o NATO-u. Ne plaćaju koliko bi trebalo, što je veoma tužno“, rekao je Tramp u intervjuu za GB News.
Njegova izjava predstavlja političku procenu, a ne zvaničnu prognozu budućnosti Španije. Tramp je i ranije kritikovao evropske saveznike za koje smatra da ne izdvajaju dovoljno novca za zajedničku odbranu.
Spor oko novog cilja NATO-a
Članice NATO-a su na samitu u Hagu 2025. godine prihvatile cilj prema kojem bi do 2035. trebalo da izdvajaju ukupno pet odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu i šire bezbednosne potrebe.
Prema zvaničnom objašnjenju NATO-a, najmanje 3,5 odsto bilo bi namenjeno osnovnim vojnim potrebama, dok bi do 1,5 odsto moglo da se usmeri na oblasti kao što su kritična infrastruktura, sajber-bezbednost i civilna otpornost.
Španski premijer Pedro Sančez usprotivio se obavezi da njegova zemlja dostigne punih pet odsto, ocenjujući takvo izdvajanje kao nerazumno i kontraproduktivno. Španska vlada je prethodno sa NATO-om dogovorila plan prema kojem smatra da svoje odbrambene ciljeve može ispuniti ulaganjem od približno 2,1 odsto BDP-a.
Zbog toga tvrdnju da Španija jednostavno „ne plaća NATO-u“ treba posmatrati u širem kontekstu. Reč je prvenstveno o sporu oko visine nacionalnih izdvajanja za odbranu, a ne o običnoj članarini koju Madrid odbija da uplati.
Protesti zbog situacije u Seuti
Na ulicama Seute i drugih španskih gradova održani su protesti zbog načina na koji centralna vlada upravlja krizom. Demonstranti su tražili bolju zaštitu granice, pomoć lokalnom stanovništvu i političku odgovornost.
Na skupovima u Seuti mogla se čuti poruka: „Seuta nije na prodaju, Seutu treba braniti“, dok je deo učesnika zahtevao i ostavku premijera Sančeza. Protesti i skupovi podrške održani su i u Madridu, Barseloni, Bilbau i drugim gradovima.
Prema izveštajima međunarodnih medija, desetine hiljada ljudi učestvovale su u demonstracijama širom zemlje. Istovremeno su organizacije za zaštitu ljudskih prava upozorile da se humanitarna kriza ne sme koristiti za podsticanje mržnje prema migrantima.
Još nema potpunog odgovora o uzrocima krize
Sančez je veliki priliv migranata povezao sa krijumčarskim mrežama i dezinformacijama koje su se širile preko društvenih mreža. Tvrdio je da nema dovoljno dokaza da se marokanska vlada direktno nalazi iza masovnih prelazaka granice.
Pojedini kasniji izveštaji španske policije, međutim, otvorili su pitanja o ponašanju marokanskih službi tokom krize. U njima se navodno ukazuje na organizovano širenje poruka na internetu i moguću popustljivost dela marokanskih snaga bezbednosti. Ti navodi još ne predstavljaju konačan dokaz da je akciju naredila vlast u Rabatu.
Događaji u Seuti zato su postali mnogo više od lokalnog migrantskog problema. Kriza je ponovo pokrenula rasprave o kontroli spoljnih granica Evropske unije, odnosima Španije i Maroka, politici vlade Pedra Sančeza i načinu na koji se neproverene informacije koriste u političkim sukobima.
Trampove reči dodatno su pojačale međunarodnu pažnju, ali njegovu tvrdnju da će Španija biti „uništena“ treba razumeti kao oštru političku poruku. Stvarni obim posledica zavisiće od poteza španskih vlasti, saradnje sa Marokom i načina na koji će biti rešena humanitarna i bezbednosna situacija u Seuti.
