Rak grlića materice često nema simptome u početku: Ovo su znaci koje ne treba ignorisati

Rak grlića materice razvija se u ćelijama grlića, donjeg dela materice koji povezuje matericu sa vaginom. Bolest se najčešće razvija postepeno, tokom više godina, zbog čega redovni pregledi mogu da otkriju promene pre nego što postanu maligne.

U ranoj fazi rak grlića materice često ne izaziva nikakve primetne tegobe. Žena može da se oseća potpuno zdravo, pa je redovan skrining važan čak i kada nema simptoma.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, veliki deo slučajeva može se sprečiti vakcinacijom protiv HPV-a, redovnim skriningom i pravovremenim lečenjem prekanceroznih promena.

Šta najčešće izaziva rak grlića materice?

Glavni uzrok je dugotrajna infekcija visokorizičnim tipovima humanog papiloma virusa, poznatog kao HPV.

HPV je veoma rasprostranjen virus koji se prenosi intimnim kontaktom kože i sluzokože, uključujući seksualni kontakt. Većina seksualno aktivnih ljudi tokom života dođe u kontakt sa nekim tipom HPV-a, često bez ikakvih simptoma i bez saznanja da je bila zaražena.

U najvećem broju slučajeva imunski sistem potisne infekciju u periodu od godinu ili dve, bez trajnih posledica. Problem može nastati kada visokorizični tip HPV-a ostane prisutan duži niz godina.

Dugotrajna infekcija može dovesti do promena na ćelijama grlića materice. Ako se takve promene ne otkriju i ne prate ili ne leče kada je potrebno, neke od njih vremenom mogu postati prekancerozne, a zatim i maligne.

Posebno su značajni HPV tipovi 16 i 18, koji su povezani sa velikim brojem slučajeva raka grlića materice.

Važno je naglasiti da HPV infekcija ne znači da osoba ima rak niti da će ga sigurno dobiti. Većina infekcija se povuče bez razvoja ozbiljnih promena.

Ko ima povećan rizik?

Dugotrajna visokorizična HPV infekcija predstavlja najvažniji faktor rizika, ali određene okolnosti mogu povećati verovatnoću njenog opstanka ili razvoja promena na ćelijama.

Među njima su:

• oslabljen imunski sistem, uključujući HIV infekciju ili korišćenje određenih imunosupresivnih lekova;
• pušenje i izloženost duvanskom dimu;
• veći broj seksualnih partnera, što povećava verovatnoću kontakta sa HPV-om;
• stupanje u seksualne odnose u veoma mladom uzrastu;
• izostanak preporučenog skrininga;
• ranije utvrđene i nelečene prekancerozne promene na grliću materice.

Prisustvo jednog ili više faktora rizika ne znači da će se bolest sigurno razviti. Takođe, rak grlića materice može se pojaviti i kod osobe koja nema očigledne dodatne faktore rizika.

Koji su simptomi raka grlića materice?

U početnim fazama bolest često ne izaziva simptome. Kada promene uznapreduju, mogu se pojaviti:

• krvarenje između menstruacija;
• krvarenje tokom ili nakon seksualnog odnosa;
• krvarenje nakon menopauze;
• menstruacije koje su obilnije ili duže nego ranije;
• neuobičajen, vodenast, krvav ili neprijatno mirisan vaginalni sekret;
• bol ili pritisak u maloj karlici i donjem delu stomaka;
• bol tokom seksualnog odnosa.

Ovi simptomi ne znače automatski da postoji rak. Mogu biti posledica brojnih drugih, mnogo češćih stanja, uključujući infekcije, polipe ili hormonske promene.

Ipak, neuobičajeno vaginalno krvarenje ili promene sekreta ne bi trebalo ignorisati. Uzrok može utvrditi samo zdravstveni radnik odgovarajućim pregledom i analizama.

Papa test i HPV test nisu isto

Za otkrivanje promena na grliću materice koriste se različite vrste testova, među kojima su Papa test i HPV test.

Papa test analizira ćelije uzete sa grlića materice i može pokazati da postoje abnormalne ćelijske promene koje zahtevaju praćenje ili dodatnu obradu.

HPV test proverava prisustvo visokorizičnih tipova HPV-a koji mogu biti povezani sa razvojem takvih promena.

U zavisnosti od uzrasta, prethodnih rezultata, zdravstvenog stanja i nacionalnih smernica, lekar može preporučiti HPV test, Papa test ili njihovu kombinaciju.

Važno je znati da abnormalan rezultat testa ne znači automatski da žena ima rak. U mnogim slučajevima potrebni su samo praćenje i ponavljanje testa, dok se kod nekih žena preporučuju dodatni pregledi, poput kolposkopije i eventualne biopsije.

Raspored skrininga nije isti za sve žene i zavisi od nacionalnih preporuka i individualnih okolnosti. Zbog toga je najbolje pratiti preporuke izabranog ginekologa i zvaničnog programa skrininga.

Kako se može smanjiti rizik?

Postoji nekoliko važnih načina da se smanji rizik od raka grlića materice.

HPV vakcinacija može zaštititi od tipova HPV-a koji su najčešće povezani sa rakom grlića materice i drugim bolestima izazvanim ovim virusom. Najveću korist pruža kada se primi pre izlaganja virusu, ali u određenim uzrastima može biti preporučena i kasnije.

Vakcina sprečava nove HPV infekcije, ali ne leči već postojeću infekciju niti uklanja već nastale ćelijske promene.

Redovan skrining omogućava da se potencijalno rizične promene otkriju pre nego što izazovu simptome. Pravovremeno praćenje i lečenje prekanceroznih promena može sprečiti razvoj raka.

Čak i žene koje su vakcinisane protiv HPV-a treba da se pridržavaju preporučenog programa skrininga, jer vakcina ne štiti od svih tipova HPV-a koji mogu izazvati bolest.

Zaštićeniji seksualni odnosi takođe mogu smanjiti rizik od prenosa HPV-a i drugih polno prenosivih infekcija. Kondomi, međutim, ne pružaju potpunu zaštitu od HPV-a jer virus može zahvatiti i delove kože koje kondom ne pokriva.

Prestanak pušenja još je jedna važna mera. Pušenje je povezano sa većim rizikom od razvoja promena na grliću materice, a prestanak pušenja donosi brojne koristi za celokupno zdravlje.

Zašto je rano otkrivanje toliko važno?

Kada se rak grlića materice otkrije dok je još ograničen na grlić, mogućnosti lečenja i prognoza uglavnom su mnogo povoljnije nego kod uznapredovale bolesti.

Prema podacima Nacionalnog instituta za rak SAD, petogodišnje relativno preživljavanje za rak grlića materice koji je otkriven u lokalizovanoj fazi iznosi oko 91 odsto.

Ovaj podatak predstavlja statistiku za veliku populaciju i ne može da predvidi ishod kod pojedinačne osobe. Prognoza zavisi od stadijuma bolesti, vrste tumora, opšteg zdravstvenog stanja i drugih faktora.

Ipak, statistika jasno pokazuje zbog čega su prevencija i rano otkrivanje toliko važni.

Pregledi mogu napraviti veliku razliku

Rak grlića materice spada među maligne bolesti kod kojih postoje veoma efikasne mogućnosti prevencije i ranog otkrivanja.

HPV vakcinacija, redovan skrining i pravovremeno lečenje prekanceroznih promena mogu značajno smanjiti rizik od razvoja bolesti.

Neuobičajeno krvarenje, promenjen vaginalni sekret, bol u karlici ili bol tokom odnosa ne moraju biti znak raka, ali jesu razlog da se zakaže pregled kod ginekologa.

Najvažnije je ne čekati pojavu simptoma da bi se obavila kontrola, jer se promene na grliću materice mogu razvijati dugo bez vidljivih tegoba.