Idealna telesna težina nije samo broj: Kako pravilno koristiti BMI i druge pokazatelje

Pitanje idealne telesne težine često izaziva nesigurnost, ali zdravlje se ne može proceniti samo na osnovu broja koji pokazuje vaga. Dve osobe iste visine i težine mogu imati sasvim različit odnos mišićnog i masnog tkiva, kondiciju i zdravstveno stanje.

Zato je korisnije govoriti o zdravom rasponu težine nego o jednom „savršenom“ broju.

Kako se izračunava BMI?

Indeks telesne mase, poznat kao BMI, dobija se kada se težina u kilogramima podeli kvadratom visine izražene u metrima:

BMI = telesna masa (kg) ÷ visina² (m)

Za odrasle se najčešće koriste sledeće kategorije:

• ispod 18,5 – pothranjenost
• od 18,5 do 24,9 – uobičajeni zdravi raspon
• od 25 do 29,9 – prekomerna telesna masa
• 30 i više – gojaznost

BMI je jednostavan pokazatelj koji može poslužiti za početnu procenu, ali nije dijagnoza. Svetska zdravstvena organizacija opisuje ga kao približan pokazatelj telesne masnoće, dok američki CDC naglašava da on ne meri masno tkivo direktno.

Zašto BMI nije dovoljan?

Najveće ograničenje BMI-ja jeste to što ne razlikuje mišiće, masno tkivo i kosti. Osoba sa razvijenom muskulaturom može imati visok BMI, iako nema višak telesne masti. Istovremeno, osoba čiji je BMI u preporučenom rasponu može imati nepovoljan raspored masnog tkiva i povećan zdravstveni rizik.

BMI zato treba posmatrati zajedno sa drugim podacima, kao što su:

• obim struka
• krvni pritisak
• nivo šećera i masnoća u krvi
• fizička kondicija
• brzina i razlog promene težine
• prisustvo hroničnih bolesti

CDC posebno navodi da BMI ne može razlikovati masno tkivo od mišića i koštane mase.

Šta je Krefova formula?

Krefova, odnosno Creffova formula, pokušava da proceni poželjnu težinu uzimajući u obzir visinu, godine i telesnu građu. Zbog toga može delovati preciznije od jednostavnog poređenja kilograma i visine.

Ipak, ova formula nije standardni medicinski dijagnostički alat. Podela ljudi na sitnu, prosečnu i krupnu građu nije dovoljno precizna, pa dobijeni rezultat treba shvatiti samo kao grubu orijentaciju. Na osnovu takvog proračuna ne bi trebalo samostalno donositi odluke o dijeti, lekovima ili intenzitetu vežbanja.

Obim struka pruža dodatne informacije

Masno tkivo nakupljeno oko stomaka povezano je sa većim rizikom od dijabetesa tipa 2 i bolesti srca. Zbog toga merenje obima struka može pružiti informacije koje BMI ne pokazuje.

Kao praktična smernica često se navodi da bi obim struka trebalo da bude manji od polovine visine. Na primer, osoba visoka 170 centimetara trebalo bi da nastoji da joj struk bude manji od približno 85 centimetara.

Postoje i druge granične vrednosti, ali one mogu zavisiti od pola, porekla, godina i stručnih smernica. Merenje struka zato nije zamena za zdravstveni pregled.

Da li godine određuju idealnu težinu?

Godine utiču na mišićnu masu, metabolizam, gustinu kostiju i raspored masnog tkiva, ali ne postoji jednostavno pravilo prema kojem bi svake godine trebalo imati više ili manje kilograma.

Kod starijih osoba naročito je važno očuvati mišićnu snagu i stabilnost, a ne samo smanjivati broj na vagi. Naglo mršavljenje bez jasnog razloga može biti znak zdravstvenog problema i zahteva razgovor sa lekarom.

Za decu i adolescente ne primenjuju se iste BMI kategorije kao za odrasle. Njihovi rezultati procenjuju se prema uzrastu i polu, u okviru odgovarajućih krivulja rasta.

Zdrav cilj nije nužno najniža moguća težina

Umesto jurenja jednog „idealnog“ broja, korisnije je postaviti ciljeve koji mogu dugoročno da se održavaju:

• raznovrsna i uravnotežena ishrana
• redovno kretanje i vežbe snage
• dovoljno sna
• stabilna energija tokom dana
• očuvanje mišićne mase
• povoljne vrednosti krvnog pritiska, šećera i masnoća
• dobar odnos prema hrani i sopstvenom telu

Čak i kada vaga pokazuje istu vrednost, povećanje mišićne mase i smanjenje masnog tkiva mogu predstavljati značajno poboljšanje zdravlja.

Kada treba potražiti stručni savet?

Razgovor sa lekarom ili nutricionistom preporučuje se ako je došlo do naglog i neobjašnjivog dobijanja ili gubitka težine, ako postoje hronične bolesti ili ako pokušaji mršavljenja dovode do iscrpljenosti, vrtoglavice ili izrazito restriktivnog odnosa prema hrani.

Poseban oprez potreban je tokom trudnoće, u periodu rasta, kod starijih osoba, sportista i ljudi koji koriste terapiju koja može uticati na telesnu masu.

Zaključak

Ne postoji jedna idealna težina koja odgovara svim ljudima iste visine i godina. BMI može biti korisna početna smernica, ali ne prikazuje telesnu kompoziciju niti pruža potpunu sliku zdravlja.

Najrealnija procena dobija se kombinovanjem više pokazatelja: težine, obima struka, telesne građe, fizičke kondicije, laboratorijskih nalaza i opšteg zdravstvenog stanja.

Broj na vagi nije presuda. On je samo jedan podatak koji dobija pravo značenje tek kada se sagleda zajedno sa svim ostalim osobinama i potrebama pojedinca.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za pregled, dijagnozu ili individualni savet zdravstvenog stručnjaka.