Medvedev upozorio da je opasnost od velikog rata najveća od 1945: Poruku povezao sa Berluskonijem i evropskom politikom

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da je mogućnost izbijanja novog velikog sukoba danas, prema njegovoj proceni, veća nego u bilo kom trenutku od završetka Drugog svetskog rata. Poruku je objavio povodom 90. godišnjice rođenja nekadašnjeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija.

Medvedev je u objavi ocenio da je Berluskonijevom smrću završena era snažnih evropskih političara koji su razumeli položaj Rusije i posledice mogućeg direktnog sukoba sa Moskvom.

Istovremeno je sadašnje evropske lidere optužio za kratkovidost, neprijateljski odnos prema Rusiji i politiku koja, kako tvrdi, povećava rizik od šireg rata.

„Šanse da svet bude uvučen u novi sukob sada su najveće još od 1945. godine“, napisao je Medvedev.

Reč je o političkoj proceni ruskog zvaničnika, a ne o nezavisnoj ili merljivoj prognozi verovatnoće izbijanja svetskog rata. Njegova izjava uklapa se u sve oštriju retoriku Moskve prema evropskim članicama NATO-a.

Berluskonija opisao kao političara koji je razumeo Rusiju

Silvio Berluskoni rođen je 29. septembra 1936. godine, a preminuo je 12. juna 2023. Medvedev je poruku objavio na dan kada bi nekadašnji italijanski premijer napunio 90 godina.

Medvedev je naveo da Berluskoni „verovatno nije bio svetac“, ali da je želeo najbolje svojoj zemlji i da je razumeo ulogu Rusije u međunarodnim odnosima.

Berluskoni je tokom svojih mandata na čelu italijanske vlade održavao bliske odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Njihova komunikacija nastavila se i nakon što je napustio funkciju premijera.

Tokom rata u Ukrajini Berluskoni je više puta iznosio stavove koji su odstupali od dominantne politike Evropske unije prema Moskvi. Njegove izjave izazivale su političke polemike u Italiji, naročito među partnerima njegove stranke koji su podržavali zajednički evropski odgovor na rusku invaziju.

Medvedev je upravo takvu Berluskonijevu politiku suprotstavio današnjem odnosu evropskih država prema Rusiji.

Moskva pojačava upozorenja Evropi

Najnovija izjava dolazi u trenutku kada iz Moskve sve češće stižu upozorenja o mogućnosti direktne konfrontacije Rusije i evropskih članica NATO-a.

Ruski zvaničnici kritikuju povećanje evropskih vojnih budžeta, jačanje snaga NATO-a na istočnom krilu Alijanse, nastavak vojne podrške Ukrajini i razgovore o budućnosti evropskog nuklearnog odvraćanja.

Medvedev je i ranije upozoravao da bi direktan sukob Rusije i evropskih zemalja mogao da preraste u rat u kojem bi bilo upotrebljeno oružje za masovno uništenje. U septembru 2025. izjavio je da Rusija ne želi rat sa Evropom, ali da u slučaju eskalacije uvek postoji opasnost od „fatalne greške“ i širenja sukoba.

Moskva zvanično tvrdi da ne planira napad na članice NATO-a, ali istovremeno upozorava da bi direktno uključivanje Alijanse u vojne operacije protiv Rusije izazvalo odgovor.

Sa druge strane, NATO povećavanje odbrambenih kapaciteta obrazlaže potrebom da zaštiti svoje članice i odvrati mogući napad. Zapadne države nastavljaju da rusku invaziju na Ukrajinu navode kao glavni razlog za jačanje evropske odbrane.

Ukrajina ostaje središte sukoba Rusije i Zapada

Rat u Ukrajini ostaje najvažnija tačka sukobljavanja Moskve i zapadnih država. Obe strane međusobno se optužuju za podizanje nivoa eskalacije.

Rusija tvrdi da nastavak isporuke zapadnog naoružanja Ukrajini produžava rat i približava NATO direktnom učešću. Evropske zemlje i SAD odgovaraju da Kijevu pružaju pomoć u odbrani od ruske vojne intervencije.

Posebnu zabrinutost izazivaju rasprave o dalekometnom naoružanju, vojnim vežbama u blizini ruskih granica i mogućem širenju evropskih kapaciteta za nuklearno odvraćanje.

Francuska govori o većoj ulozi svog nuklearnog arsenala u evropskoj bezbednosti, dok Poljska i druge države na istočnom krilu NATO-a ubrzano povećavaju vojne kapacitete i traže snažnije prisustvo savezničkih snaga.

Poruka sećanja pretvorena u političko upozorenje

Medvedevljeva objava nije ostala samo sećanje na nekadašnjeg italijanskog premijera. Ona je iskorišćena kao još jedno upozorenje o stanju evropske bezbednosti i mogućim posledicama nastavka konfrontacije između Rusije i Zapada.

Ipak, njegovu tvrdnju da je opasnost od novog velikog rata najveća od 1945. godine treba posmatrati kao političku ocenu, a ne kao dokazanu činjenicu ili zvaničnu prognozu.

Izjava, međutim, pokazuje koliko je retorika između Moskve i evropskih prestonica postala oštra. U okolnostima rata u Ukrajini, povećanja vojnih ulaganja i sve češćeg pominjanja nuklearnog odvraćanja, svaka slična poruka dodatno povećava zabrinutost zbog mogućnosti pogrešne procene ili neželjene eskalacije.