DANAS JE BOGOJAVLJENJE – jedan od najvećih hrišćanskih praznika: Obavezno ispoštujte OVE OBIČAJE

0
141

Pravoslavni vernici danas obeležavaju veliki praznik Bogojavljenje, jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika.

Bogojavljenje je svetkovano veoma živopisno, a od nekoliko običaja za ovaj praznik koji se slavi 19. januara, danas se najviše upražnjava onaj da se izjutra, pre sunca, obavi ritualno kupanje u reci. Običaj nalaže da se u vodu baci Časni krst, a mladići se takmiče da do njega doplivaju i da ga uhvati prvi.

Krst treba da bude napravljen od zaleđene prošlogodišnje Bogojavljenske vodice, a onom ko prvi dopliva do njega, doneće sreću tokom cele godine.

Autor: Beta

Verovanje je bio i da neudate devojke stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče, jer se verovalo da će sanjati muškarca za koga će se udati. Nekada su mlade devojke na Bogojavljensko jutro odlazile na netaknuti izvor gde su bacale zrna pšenice i kukuruza u njega i govorile: „Kako ide voda, tako da ide i blagodat u naše njive“. Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga gde su ih čekali ostali ukućani.

U nekim delovima Srbije je postojao običaj da se ovako zahvaćena Bogojavljenska voda daje ukućanima da piju preko sekire, kako bi se izbegle svađe među njima tokom naredne godine.

Takođe, u pojedinim krajevima mlade devojke umese četiri loptice od testa. U tri stave papirić sa imenima svojih simpatija, a jedan ostave prazan. Loptice zatim ubace u ključalu vodu koja prva izbije na površinu, ona nosi papirić sa imenom ljubavi te devojke. Ukoliko je isplivala prazna loptica, znači da devojka još nije upoznala onog koji joj je suđen.

Nekada je bilo rasprostranjeno i da svi ukućani, okrenuti istoku, preskoče preko sekire i vatre sa žarom, a zatim otpiju po gutljaj vode, izgovarajući: “Prođoh sablju – ne posekoh se, prođoh vatru – ne izgoreh se, prođoh vodu – ne udavih se!”.

Autor: Wikipedia

Ako za Bogojavljenje bude jak mraz ili sneg, biće rodna godina

Ako za Bogojavljenje bude jak mraz ili pada sneg, prema verovanju, godina će biti rodna, a ako bude vedro, godina će biti sušna. Običaj je bio da se na Bogojavljenje izađe na neku vetrometinu, iznese malo pepela i pušta po malo iz ruku, kako bi se odredio koji se vetar zakrstio, odnosno pobedio na Krstovdan. Ako duva istočni vetar, značilo je da će godina biti sušna, ako duva jugo biće kišna i bolešljiva, dok je zapadni vetar predskazivao rodnu godinu.

Bogojavljenje se slavi 19. januara jer je tog dana u 30. godini Isusa Hrista u reci Jordan krstio Jovan Preteča. Po krštenju, koje je obavljeno trostrukim uranjanjem u vodu, otvorilo se nebo iz kog se začuo glas Boga Oca koji je obznanio da je Isus sin njegov, a na Isusa je u vidu goluba sleteo Sveti Duh.

Zbog toga se na Bogojavljenje pravoslavni vernici pozdravljaju sa „Bog se javi – Vaistinu se Bog javi”.

Ovom prazniku prethodi Krstovdan, prvi dan posta posle božićnih praznika, a odmah za njim, 20. januara, slavi se i Sv. Jovan Krstitelj koji je Isusa krstio na reci Jordan.

Autor: Printscreen Youtube

loading...

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here